Организатори комеморације поводом ослобађања злогласног нацистичког концентрационог логора Маутхаузен поручили су да не желе представнике Слободарске партије Аустрије (ФПО) на комеморацији 6. маја.
На комеморацији поводом ослобађања Маутхаузена уобичајено је да присуствују чланови аустријске владе, како би одали пошту преживелима и жртвама. Међутим, ове године један део владе Аустрије није пожељан.
Слободарској партији Аустрије (ФПО), вицеканцелара Хајнц Кристијана Штрахеа, поручено је да би присуство слободарских политичара представљало „поновно понижење“ људима који су преживели стравичне злочине на тлу Аустрије.
Тако позивнице за комеморацију нису добили ни вицеканцелар Штрахе, ни министар унутрашњих послова Херберт Кикл, а ни заменик председника покрајине Горња Аустрија Манфред Хаимбухер.
Још шездесетих година су се преживели логора Маутхаузен договорили да не дозволе учешће на комеморацији ниједном функционеру или представнику ФПО.
Председник Маутхаузен комитета Вили Мерњи, чија организација је коорганизатор комеморације, истиче да у потпуности подржава тај став.
„Не ради се само о припадности ФПО, већ постоји огроман број разлога који дисквалификују господу Штрахеа и Кикла“, рекао је Мерњи.
Указао је да ФПО, на пример, подржава десничарско екстремистички часопис „Аула“ у којем се ослобођени логораши називају „кугом“.
„Зар такви људи да марширају поред преживели? Да ли треба можда и да позивамо припаднике десничарских студентских удружења, да нам нешто отпевају“, упитао је Мерњи алудирајући на песмарице тих удружења у којима се налазе нацистичке песме у којима се сеје мржња против Јевреја.
Председник Јеврејске заједнице Оскар Дојч поздравио је одлуку организатора комеморације.
ФПО је изразила жаљење што су њени политичари непожељни на комеморацији.
Генерални секретар ФПО Харалд Вилимски затражио је да се одржи комеморација без партијске политике.
Поручио је да су врата вицеканцелара и политичара из редова ФПО отворена у свако доба, те да би било добро да Мерњи на пар сати заборави своју синдикалну функцију и допринесе отвореној култури сећања на жртве.