Велика Британија у августу преузима председавање Саветом безбедности Уједињених нација. Како преносе медији, а потврђује српски шеф дипломатије, Лондон би могао да тражи да се укину седнице о Косову, или да буду затворене за јавност. Суштина свих захтева је да се изврши притисак на Србију и ширу међународну заједницу да се прихвати теза да је косовско питање решено, сматра бивши дипломата Зоран Миливојевић.
Резолуција Савета безбедности 1244 из 1999. године Косово је сместила под окриље Уједињених нација.Тако се тромесечни извештаји о раду УНМИК-а и стању у покрајини редовно чују у том телу. Бртанија би то да прореди.
„Крајње је време да се Савет безбедности ређе састаје овим поводом. Морамо да се фокусирамо на стварне претње међународном миру и безбедности. У ту категорију не спада ситуација на Косову“, рекао је у фебруару Метју Рајкрофт, тадашњи амбасадор Велике Британије у УН.
Уз овакве, Лондон би могао да има још једну жељу – да се СБ Косовом и Метохијом не бави уопште или да то чини иза затворених врата.
„Ја сам сигуран да ће настојати да укину те седнице и да се то претвори у затворене консулутације без званичних седница СБ о Косову. То је могуће да ураде на гласању о процедуралним стварима, ту Русија и Кина не могу да ставе вето. Ми ту нисмо присутни“, указује српски шеф дипломатије Ивица Дачић.
Владислав Јовановић, бивши амбасадор СРЈ у УН, каже да би тада то питање почело да вене у очима света јер га неће имати стално пред очима.
Глобално надметање
Председавајућег СБ поставља дневни ред, председава састанцима и надгледа жаришта. Могу ли из те позиције да мимоиђу вето?
„По ономе што повеља каже, право вета се употребљава код одлучивања о суштинским питањима, код процедуралних не може да се користи. Сада је питање да ли се једно пар екселанс политичко питање, који је производ неодобрене војне акције против СРЈ, може превести у процедурално. Технички, и највероватније да ће ту да се ломе копља са онима који се не слажу Русија и Кина и пар несталних и ових других који имају гласачку већину“, указује Јовановић.
Мање Косова и Метохије у СБ имало је своју претходницу у британском, али и инсистирању још неколико западних замаља да буде и мање УНМИК-а у покрајини.
„Суштина свих захтева је да се изврши притисак на Србију и ширу међународну заједницу да се прихвати теза да је косовско питање решено“, напомиње бивши дипломата Зоран Миливојевић.
Саговорници РТС-а ово питање смештају на терен глобалног надметамња, а на релацији Вашингтон-Москва
„Показује да је Британија чврста у ставу да у склопу својих односа са Русијом обухвати Србију и притиском на Србију реши стратешке интересе, у овом случају је то питање КиМ, и то не можемо третирати као пријатељски потез“, сматра Зоран Миливојевић.
Велика Британија је свакако доследна у у политици према Србији и питању КиМ. Лондон је Косово признао само дан после једнострано проглашене независности. Својевремено је спонзорисао резолуцију о Сребреници, а недавно направио и својеврстан дипломатски преседан и укорио Суринам због повлачења признања Косова.
РТС