Предлог седмогодишњег буџета ЕУ предвиђа краћење средстава земљама које се не држе “европских вредности“ или нису “солидарне“ у избегличкој кризи.
Мађарски аутор Борис Калноки то оштро критикује у својој колумни за Дојче веле.
“На врхунцу масовних протеста у Грчкој због мера штедње питао сам младу Гркињу зашто је толико кивна. Било је то 2011. године. Остаће без пензије, рекла је. Мислио сам да сам погрешно чуо јер дама је била у својим тридесетим. Али да, добијала је “пензију за сирочад“ од преко хиљаду евра месечно јер није имала ни оца нити је била удата нити је имала посао. Није намеравала да се званично венча са својим партнером јер би остала без те пензије. Од мене је очекивала саосећање и солидарност, а од Европске уније опрост грчких дугова без увођења мера штедње”, наводи Калноки.
Аутор истиче да долази из Мађарске и да му је тешко да разуме зашто неумерено кукају људи који имају толико много.
“Или како једна држава, која нема новца, тако великодушно даје паре. Код нас – не само у Мађарској, већ уопште у земљама источне Европе – зараде су биле по 500 евра у просеку ако напорно радиш па опет државе нису биле сасвим презадужене. Тадашњи премијер Словачке рекао је у једној бриселској дискусији о бројним пакетима помоћи Грчкој да не може да објасни својим грађанима зашто они треба да дају новце Грцима премда од ових мање зарађују и имају мање права на социјална давања”, истиче Калноки.
Према његовим речима, нешто слично сада хоће Европска комисија, да земљама попут Мађарске, Словачке или Пољске – које су релативно сиромашне, али домаћинске у вођењу буџета – одузме новац како би га дала богатијим, али мање одговорним земљама попут Грчке, Италије или Шпаније.
“То је первертирање основне европске идеје: економска моћ јача вредности у друштву. Сада се изгледа ствар окреће наглавачке: прво вредности, онда паре. Уместо да се, као до сада, подржавају земље са најнижим бруто друштвеним производом, средства би се убудуће уплаћивала према критеријуму “стандарда владавине права“ и “солидарности“ током избегличке кризе. Ги Ферхофштат, шеф Либерала у Европском парламенту, распомамио се на Твитеру: нема пара без европских вредности! И више је пута именом прозвао мађарског премијера Орбана као мету реформских планова ЕУ. У једном радијском интервјуу Орбан је узвратио у стилу: видећемо. “Без мађарског пристанка ионако неће бити донет буџет“, рекао је он. Пољска, Мађарска и друге земље бившег Источног блока су од приступа ЕУ много урадиле да надокнаде заостатке. Делом и захваљујући фондовима ЕУ, али најпре јер, као Немачка, одговорно троше – макар под својим актуелним владама”, наводи Калноки.
Како наводи, у Мађарској је државни дуг од 2010. са 82 одсто пао на 70 одсто БДП.
“Тај БДП је 2004. износио тек половину европског просека, данас је 70 одсто. Словачка и Чешка још су ближе европском просеку. Од 2012. економије у централној и источној Европи расту динамичније од остатка ЕУ. Једног дана ће ове земље бити нето платише ЕУ, а не просјаци. Утолико ће кохезиони фондови ЕУ средњорочно ионако изгубити на значају. Јер нико у овом региону не жели да заувек живи од пара Немаца и других нето платиша – за разлику од сунчаних земаља Средоземља”, пише Калноки.
Он истиче да се опуштено гледа на дебату о буџетским новцима ЕУ.
“То се схвата као покушај да се ублажи хронична криза еврозоне тако што би се трошаџије са југа Европе још једном наградиле парама. И као покушај да се заврне рука властима у Мађарској или Пољској. Јер оне, тако се чује, угрожавају европске вредности и тиме заједништво ЕУ. Или, из мађарске или пољске перспективе: јер се усуђују да стално постављају питање смисла. Има ли смисла да се толико миграната пусти у Европу? Има ли смисла да се они распоређују по свим земљама ЕУ? Има ли смисла да се националним државама стално изнуђује одрицање од надлежности? Ранија мађарска лево-либерална власт (2002-2010) је у своје време економски развалила земљу, али је као молитву понављала европске фразе. Солидарност, више Европе. Тадашња пропаст економије би, према новим предложеним правилима, сигурно била издашно награђена из структурних фондова ЕУ. Далеко разумнија економска политика Орбанове власти се, са друге стране, жели казнити одузимањем средстава. Добро, увек се у преговорима прво прави рачун без крчмара. На послетку ће, нема сумње, из свега изаћи некакав компромис. Као и многи Мађари, скоро да желим да нам ЕУ одузме паре. То би драстично смањило могућност утицаја Брисела на Будимпешту, сузбило заиста присутну корупцију, приморало привреду да буде иновативнија и ефикаснија и, уопште, убрзало процес еманципације централне Европе. Понекад је мање заправо више”, закључио је Калноки.
Дојче веле / Б92