Без сваке сумње, САД ће покушати да стану на пут стварању зоне слободне трговине између Кине и Јужне Америке, али ће ова зона ипак бити формирана, говоре стручњаци за Спутњик. Експерти сматрају да изјава амбасадора Аргентине у Кини Дијега Рамира Гуелара може значити да преговори на ову тему могу почети већ следеће године.
Стручњаци истичу да је изјава амбасадора Дијега Рамира Геулара била сигнал током Америчког самита да заједничко тржиште Латинске Америке жели да ојача економске везе са Кином. Самит је средином априла одржан у Лими, али се чини да САД на челу са потпредседником Мајклом Пенсом нису успеле да одговоре Латинску Америку од зближавања са Кином. Пекинг је са замерио Вашингтону што се изнова труди да „научи“ своје јужне комшије са ким (не)смеју да тргују. Кина је на самиту у Лими учествовала као посматрач.
„Кина је подједнако важна за Јужну Америку, као и САД“, изјавио је накнадно амбасадор Аргентине у Кини Дијего Рамиро Гуелар за кинеске медије и додао да су кинеске инвестиције потребне Аргентини која покушава да реформише своју економију и да обнови приступ светском тржишту капитала.
Изјава амбасадора Аргентине, а не неке друге јужноамеричке државе, нимало не чуди. Још када је Маурисио Макри постао председник Аргентине у децембру 2015. године, сазнало се да поред свих његових неолибералних погледа на свет, десничарског приступа политици, као и тесних веза са САД, он и његова породица имају врло блиске пословне везе са Кином. Макрију, који је на председничко место дошао као богати бизнисмен, а претходно и градоначелник Буенос Ајреса и власник клуба „Бока Јуниорс“, везе са Кином не само да му нису сметале, већ су му и врло добродошле. Зато многи стручњаци са правом мисле да ће управо Аргентина постати замајац стварања будуће зоне слободне трговине.
Успех овог пројекта зависи од брзине којом ће се Кина и Латинска Америка приближавати на економском пољу, сматра Бијан Јонгзу, експерт Центра финансијских студија кинеског Народног универзитета.
„Почетак преговора Кине и Аргентине са другим државама Јужне Америке о формирању зоне слободне трговине — сасвим је очекиван догађај. Последњих година трговинско-економска сарадња је све ближа. Кина је много инвестирала у рударство, инфраструктуру, пољопривреду и друге економске сфере Јужне Америке. Заједно са тим је приметан све већи извоз руда и прехрамбених производа у Кину, док се кинеска електроника и индустријски производи све више извозе на тржиште Јужне Америке.
Са друге стране, Јужна Америка је традиционално „задње двориште“ САД. Вашингтон чини све да (не)посредно утиче политику и економију читаве Латинске Америке, користећи свој моћни државни потенцијал. Америка често не бира средства утицаја у земљама Латинске Америке — од увођења санкција до организовања државних преврата. Но, исто тако последњих година расте утицај и економска „тежина“ Кине у свету, што оставља могућност државама Латинске Америке да јачају своје везе са Пекингом. Тиме се диверсификује зависност од самог једног центра и јачају позиције земаља Јужне Америке у преговорима са Вашингтоном“, говори кинески стручњак.
Експерт Института Латинске Америке Александар Харламенко за Спутњик објашњава да је вероватно на Америчком самиту постало јасно представницима Вашингтона да не могу више тако лако утицати на даље зближавање Кине и Латинске Америке.
Руски експерт не искључује могућност да ће САД и даље вршити притисак путем регионалних трговачких организација попут УНАСУР, МЕРКОСУР и САЛАК, што би можда могло да отежа формирање зоне слободне трговине између Кине и Јужне Америке.
„Кина ће са друге стране, ако дође до америчких притисака, моћи да покаже своју економску снагу. Пекинг се уздржава од отворене политизације односа са државама овог региона, и чак када долази до промене власти труди се да одржи нормалне односе и економску сарадњу. Кина ће се вероватно и у будуће ослањати на своју флексибилност, подржаваће независност и немешање у унутрашња питања појединих држава. То је традиционална кинеска линија отпора хегемонизму, којег сада има више него довољно. Трговачке санкције САД озбиљно су наудиле произвођачима челика у Бразилу и другим латиноамеричким државама. Земље региона осећају на својој кожи последице политичко- економског курса Трампове администрације, а то ће све кинеска страна користити како би у своју корист попунила вакуум до којег је последично дошло“, сматра Харламенко.
И Кина и Јужна Америка очигледно ће морати заиста да се изборе за стварање зоне слободне трговине. Није искључено да ће нејасноће које су настале након што је Америка почела да се предомишља око споразума о Транстихоокеанском партнерству само убрзати преговоре о новом кинеско-латиноамеричком пројекту.