Њујорк Тајмс: Трговински рат САД и Кине – листа захтева САД у погледу кинеских уступака као услови за предају

Виши кинески и амерички званичници окончали су дводневне преговоре вођене с циљем да се спречи потенцијални трговински рат, али без било каквог договора и датума даљих разговора, пошто су САД повећале захтеве у погледу кинеских уступака, пише данас Њујорк Тајмс.

 

Амерички преговарачки тим, у ком су били и министар финансија Стивен Менучин и трговински представник САД-а, Роберт Е. Лајтизер, отишли су након завршетка разговора у Пекингу директно на аеродром без објаве саопштења за медије.

Ипак, у јавност је „испливала“ листа захтева разматраних на састанку у којој се тражи смањење трговинског дефицита САД-а са Кином за 200 милијарди долара у наредне две године и обустављање кинеске праксе субвенционисања напредних производних сектора.

Захтеви, који су се ширили на кинеским друштвеним медијима и које су потврдиле особе упознате с преговорима, наговештавају да су обе стране заузеле још тврђе позиције упркос дводневним преговорима.

Виши кинески званичници и њихови саветници су, како оцењује Њујорк Тајмс, свесно послали поруку Западу да су дани када је Пекинг био помирљив завршени и да је Кина јасно означила своју позицију у преговорима.

Особа која је близу преговора инсистирала је на анонимности због дипломатских осетљивости.

Обимна листа трговинских захтева Сједињених Држава била је неочекивано проширена, што показује да администрација председника Доналда Трампа нема намеру да попусти упркос самоувереном ставу Пекинга у последњих неколико дана.

„Листа звучи као услови за предају, а не основа за преговоре“, изјавио је Есвар Прасад, професор економије на Универзитету Корнел за Њујорк Тајмс.

А који су главни захтеви САД-а према Кини?

Према Вашингтону Кина мора да:

Смањи трговински суфицит за 100 милијарди долара за 12 месеци почев од јуна, и за још 100 милијарди долара у следећих 12 месеци;

– Обустави свако субвенционисање напредних производних индустрија у оквиру такозваног програма „Маде Ин Цхина 2025“. Програм обухвата 10 сектора, укључујући производњу авиона, електричних аутомобила, роботику, компјутерске микрочипове и вештачку интелигенцију;

– Прихвати да Сједињене Државе могу да ограниче увоз производа из индустрија обухваћених програмом „Маде ин Цхина 2025“;

– Предузме „непосредне, законске кораке“ за заустављање сајбер шпијунаже у комерцијалним мрежама у Сједињеним Државама;

– Ојача заштиту интелектуалне својине;

– Прихвати ограничења САД-а за кинеске инвестиције у осетљивим технологијама без мера одмазде;

– Смањи своје тарифе, које тренутно износе у просеку 10 одсто, на ниво као у САД-у где износе просечно 3,5 процената за све „нестратешке секторе“; и да

– Отвори своје секторе услуга и пољопривреде широкој америчкој конкуренцији.

Сједињене Државе су такође предвиделе да две стране треба да се састају сваког квартала како би размотриле напредак договореног.

Кинески званичници су преговоре представили у позитивном светлу.

„Две стране су се сагласиле да су чврсти и стабилни трговински односи између Кине и САД кључни за обе земље, и посвећене су решавању релевантних економских и трговинских питања кроз дијалог и консултације“, известила је кинеска новинска агенција Синхуа непосредно по завршетку преговора.

Пре него што су трговински разговори почели, Пекинг је изразио спремност да учини неке уступке у складу са ранијим најавама председника Си Ђинпинга. Међу најзначајнијима је спремност да се страним произвођачима аутомобила и компанијама за финансијске услуге олакша конкурентска утакмица у Кини.

Међутим, и Кина има своје захтеве. Пекинг жели да САД олабаве ограничења на извоз високотехнолошких комерцијалних производа који могу имати војну примену.

Током преговора о трговини прошле седмице, кинески званичници су такође покренули питање казне коју су амерички званичници увели прошлог месеца према ЗТЕ-у, кинеској телекомуникационој компанији, због опетованог кршења санкција САД према Ирану.

Наиме, Министарство трговине САД-а забранило је све испоруке америчких производа ЗТЕ-у, укључујући чипове и другу опрему која је важна за многе производе ове компаније. Чини се да је овај потез ојачао одлучност Кине да настави путем ослањања на сопствене снаге и зауздавања увоза у различитим високотехнолошким областима, наводи амерички лист.

Оцењујући да разговори у Пекингу нису и вероватно неће резултирати свеобухватним договором, Њујорк Тајмс закључује да они, ипак, могу бити први корак ка постизању неке врсте споразума.