У Блајбургу, малом месту на граници према Хрватској и Словенији, 12. маја ће, као и сваке године, бити организован скуп под окриљем хрватског државног врха и у присуству великог броја грађана међу којима се увек нађе и група усташких носталгичара и симпатизера с препознатљивим усташким обележјима.
Иако никада тачно није установљен број убијених на Блајбуршком пољу, а процене иду од 10.000 до 45.000, тај догађај се данас приказује искључиво у светлу партизанске одмазде, без сагледавања историјских околности, пре свега, пораза усташке идеологије и слома режима Анте Павелића, у чије име су усташе заробљене на Блајбургу починили тешке ратне злочине.
Корушки премијер Петер Кaјзер (Социјалдемократска странка Аустрије) је за Хину рекао да у години у којој Аустрија обележава 80 година Аншлуса, односно националсоцијалистичко преузимање власти и пропадање Аустрије, новоизабрана корушка владајућа коалиција јасно жели да се успротиви свим екстремима, а у њих, како је рекао, спадају и десно радикална окупљања у окриљу „црквене процесије“ која се сваке године одржава на Блајбуршком пољу.
Кaјзер је нагласио да корушке власти не могу да спрече ту манифестацију јер је, како каже, за то задужена савезна влада у Бечу, односно савезна полиција.
Међутим, истиче да се на том скупу мора обезбедити поштовање законске забране истицања нацистичких симбола и брзо реаговати, уколико се то прекрши.
Аустријски канцелар Себастиан Курц изјавио је раније аустријским медијима да ни он нема овлашћења да забрани мајски скуп у Блајбургу.
То је догађај који организује хрватска црква, што значи да одлуку о одржавању није донела ни савезна влада ни корушка влада, рекао је тада Курц.
„Власти Аустрије реаговаће одлучно уколико дође до кршења закона“
Курц је истовремено најавио да ће власти Аустрије реаговати одлучно уколико дође до кршења закона.
Хрватски премијер Андреј Пленковић раније је већ рекао да неће бити у Блајбургу, где иначе није био ни прошле године, јер, како је рекао у разговору за РТЛ, „има обавеза“.
Додао је да свако ко тамо оде мора да поштује законе земље у којој се налази.
Кaјзер је недавно затражио да влада у постојећи закон о забрани истицања фашистичких и нацистичких симбола укључи и оне из времена усташког режима. Аустријски закон тренутно важи само за аустријску националсоцијалистичку прошлост.
Угледни немачки новинар Норберт Мапес Ниедиек, иначе одличан познавалац прилика на Балкану и аутор неколико књига о земљама Југоисточне Европе, сматра да законске основе за оштро реаговање у случају истицања усташких симбола постоје и данас.
„Све зависи од тоге по каквим упутствима поступају полицајци. До сада су, каже, затварали оба ока. Ове године то више неће бити случај“, рекао је Мапес Ниедиек.
Он је за Хину подсетио да државни тужиоци могу да искористе и постојећи закон уколико желе да процесуирају истицање усташких симбола.
„Неки државни тужиоци то раде, неки не“, каже Мапес Ниедиек. Пред судом у Клагенфурту (Целовцу) се тренутно води процес против 69-годишњег Хрвата који је прошле године на комеморацији у Блајбургу поздрављао ‘Хитлеровим поздравом'“, рекао је новинар.
Мапес Ниедиек види неку врсту промене парадигме унутар аустријске политике у односу према скупу у Блајбургу, а као покретач тих промена наводи Кајзера.
„Сада када социјалдемократи више нису на власти у Бечу, него конзервативци из Народне странке владају у коалицији с десним популистима, Кајзер може отворено да врши притисак на централну владу и тражи оштрији однос према том скупу“, закључује Мапес Ниедиек.
У граду Блајбургу, који се налази око пет километара од места комеморације, службено игноришу скуп. На страници градске управе за следећу се суботу најављује само сусрет возача „веспи“.
Градоначелник Височинг: Блајбург има добре односе с Хрватском
Блајбуршки градоначелник Штефан Височинг каже, такође за хрватску агенцију, да са организацијом скупа градска управа нема никакве везе.
„Локално становништво из Блајбурга нема ништа против комеморације толико дуго док се све одвија у складу са законом“, додаје градоначелник.
Височинг, који је социјалдемократа као и корушки премијер, оставља утисак да би био задовољан да све те гужве око „окупљања Хрвата“ заправо нема.
„Све те приче око овог догађања бациле су лоше светло не само на Блајбург него и на целу савезну покрајину Корушку“, каже градоначелник и додаје да је и протеклих година било мањих протеста због окупљања, али тек су се ове године медији појачано посветили блајбуршкој комеморацији.
Градска управа, рекао је, нема проблема са тим људима који долазе да одају почаст жртвама и на мису.
„Блајбург има добре односе с Хрватском, ми смо чак и партнери града Ловрана. Оно с чиме имамо проблема јесте политичка димензија скупа и то што са свих места привлаче симпатизери усташког режима. Ми имамо овде сваке године регистарске таблице из Француске, Шпаније и ко зна откуд све не. Такву врсту туризма не желимо“, закључио је Височинг.
У сваком случају, скуп у Блајбургу ће ове године обезбеђивати и „аустријске кобре“, односно припадници специјалне полиције, али и представници Савезног бироа за странце и подносиоце захтева за азил (БФА) како би у случају кршења аустријских закона на лицу места могли да донесу одлуку о хитно протеривању из земље.
Танјуг