Историја памти Александра Васиљевича Суворова као руског генерала који је учествовао у 60 битака – и победио у свакој користећи своју брилијантну тактику. Краљ Луј XВИИ га описује као новог Атилу, мач Руса, ноћну мору за Пољаке и пошаст за Турке. У својих 58 година проведених у војсци побеђивао је и кад је непријатељ био надмоћан.
Његови успеси на бојном пољу учинили су га националним херојем за Русе и једним од најбољих војних војсковођа и тактичара. Током службе унапређен је у Грофа од Римника и Грофа Светог Римског царства, Принца Италије и последњег Генералисима Руске Империје.
Дечак чији је сан био да приступи војсци
Суворов је рођен у новембру 1729. у Москви. Још као дете био је фасциниран војском. Абрам Ханибал, руски генерал у служби Петра Великог приметио је љубав и скривене потенцијале младог Суворова због чега је убедио дечаковог оца Василија Суворова да развије свој потенцијал.
Са 13 година Суворов улази у ред гарде. Морао је да слаже за године тврдећи да има 15. Као кадет учио је француски, немачки, пољски и италијански језик, а уједно је читао дела највећих војних тактичара.
Седмогодишњи рат
Током 1759. године после његовог првог рата – „Седмогодишњи рат“ са пуних 28 година Суворов је већ мајор и командант своје јединице која броји 100 Козака. У првом рату он је победио гарнизон пруских војника. Пре напада када му је један официр саветовао да се мало „прерачуна“ Суворов му је рекао: „Овде смо да би се борили а не да би рачунали“. После тога је повео напад и уништио непријатељски гарнизон.
Са 33 године, 1762, Суворов је пуковник после неколико успешно добијених битака. Од 1764. до 1765. пише свој први рад – „Оснивање пука“ где објашњава своје виђење едуковања и тренирања војника.
Током 1769. Суворов је унапређен у команданта три пука и послат у Пољску. Водећи се само својим осећајем и занњем како би требало дисциплиновати и тренирати војску, он је успео да створи моћну армију која је 900 километара прешла за само 30 дана, све време нападајући француске и пољске војнике, чак и кад је однос снага био 5:1 у корист непријатеља. Резултат свега тога – већ са 40 година је унапређен у генерала.
Први руско-турски рат
Значајну улогу у његовој војничкој каријери има Први рсуко-турски рат од 1768. до. 1774. Истакао се тиме што је заузео кључно упориште Турака на Дунаву. Пошто није чекао одобрење претпостављених да поведе напад пред војним судом је осуђен на смрт. Ту одлуку је одмах укинула царица Катарина Велика. Само месец дана после тога
Суворов је поново заузео непријатељско утврђење, али овога пута по налогу команданата. Годину дана после унашређен је у генерал-поручника.
Други руско-турски рат
Током 1787. још један рат против Отоманске империје је почео. Суворов је повео 25.000 војника и успео да 100 километара пређе за само 2 и по дана. 22. септембра 1789. за само 12 сати потпуно је уништио турски војску. Турци су изгубили око 20.000 војника док Руси нису имали више од 600 мртвих.
Руски Ханибал – „Ако туда може да прође јелен, може и Рус. Ако не може јелен, Рус може.“
Остаће упамћен догађај када је француски командант Масена опколио Суворова са армијом од 80.000 војника. Сувоворв је уз себе имао 23.000 војника и био је скоро без залиха. Одлучио је да се са војском повуче преко Алпа а да се са Французима бори током читавог повлачења. Марш кроз снежне Алпе трајао је 2 недеље. Страдала је само четвртина руских војника али је Суворов успео да зароби 2.778 Француза. За овај успех унапређен је у четвротог Генералисима Руске Империје.
Суворов је умро 6. маја 1800. у 69. години. По његовој жељи на споменику му само пише – „Овде почива Суворов“.
Курир