Апел државницима да не дају сагласност на отуђење КиМ, упркос политичким притисцима.
Апелујемо на наше државнике да не смеју никда да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије јер оно што се силом узме то се и врати, оно пак што се поклони некоме то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити.
Искрено се надамо да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном Албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајне, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права.
Ово је у најкраћем, порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о нашој јужној покрајни, у коју су „Новости“ имале увид. Црквено тело које завршава своје заседање сагледало је и косовску трауму и недвосмислено осудило опцију поделе територије:
„У јавности се и даље сусреће идеја о подели КиМ између Србије и самопроглашене „косовске државе“. Птитом се, свесно или несвесно пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признавања „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела КиМ аутоматски био остављен на милост и немилост режиму тзв. државе Косово и погрому сличном оном из марта 2004. или би, под притиском и тихим терором био присиљен на егзодус“, наводи се у тексту, који су владике назвале „очинским апелом“.
У поруци Сабора пише и да се без сагласности Србије и Савета безбедности УН и без консензуса свих европских земаља (међу којима чак пет чланица ЕУ не признаје независност Косова) ситуација на КиМ не може бити насилно промењена и „поред свих политичких притисака са којима се суочавају како Србија тако и поједине друге земље које не признају „независно Косово“.
„Признавање незаконито проглашене независности Косова, што се упорно настоји наметнути Србији, дугорочно би угрозило опстанак наше Цркве и народа и допринело проглашавању српских светиња за косовске или албанске споменике културе. То би представљало „убијање“ сећања српског народа“, упозоравају у СПЦ.
У поруци се подсећа и да питање КиМ представља српско црквено, национално и државно питање првог реда.
„Наша Црква као духовна мати нашег народа у целини и Србија као држава највећег дела српског народа, којој територија Ким и припада, носе највеће бреме одговорности за очување те наше историјске покрајне у границама Србије и за будућност српског народа у њој“.
Цркевени великодостојници у својој поруци подсећају да је КиМ са 1.500 српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви средишњи део Србије. Они тврде и да КиМ, није питање ни националне идеологије или митологије, нити па, шта више, само територије већ представља саму срж нашег црквеног-народног бића и постојања, без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације.
„Просперитет Србије се не може градити на дезинтеграцији опнога што представља камен темељац њеног интегритета, њене историје и државности. Очување КиМ као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244 УН, не значи конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. Никада као сада нисмо имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочимо да се на КиМ не гради друштво људи једнаких права и слобода, него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва“.
Као најбољи пример кршења права нашег народа и цркве на КиМ, Сабор наводи спречавање формирања Заједнице српских општина, непоштовање одлуке Уставног суда о земљи манастира Високи Дечани, блокада регулисања правног положаја СПЦ и српске културне баштине…