Прелиминарна анализа каменог саркофага пронађеног у Виминацијуму, коју су урадили антрополози, показала је да се ради о сахрани мушкарца у зрелом добу и женске особе у раним двадесетим годинама, изјавио је данас директор Археолошког института Миомир Кораћ и додао да су пронађени прилози у њему надмашили сва очекивања археолога.
Кораћ је за Тањуг рекао да ће даља изучавања дати прецизније податке о овим индивидуама, а материјал ће бити подвргнут и ДНК и различитим физичкохемијским анализама у циљу што бољег разумевања ове археолошке целине.
Иначе, нова сезона ископавања Виминацијума је, подсећа Кораћ, већ у првим месецима дала изванредне резултате.
„Након открића маузолеја истакнутог становника овог античког града, на истој локацији, у приградској зони, уз саобраћајницу која је водила на исток ка утврђењу Ледерата, код данашњег Рама, откривен је камени саркофаг, специфичан по томе што није опљачкан у прошлим временима“, подсетио је.
Ово је, каже, тек друго откриће нетакнутог саркофага у вишедеценијским истраживањима престонице провинције Горње Мезије.
Израђен је, описује, од кречњака, споља неукрашен и без натписа, са поклопцем у виду двосливног крова са акротеријама у угловима.
„Након подизања поклопца уз помоћ механизације, откривено је да се ради о двојној сахрани, а прилози у гробу су надмашили сва ишчекивања археолога“, испричао је Кораћ.
Уз покојнике су, додао је, откривене три посуде од стакла, две типа балсамариум¸а једна типа унгуентариум, као и четири новца од бронзе, од којих је један кован у виминацијумској ковници средином ИИИ века наше ере.
Док је мушкарац био сахрањен без личних предмета, предмети откривени уз жену спадају у ред најраскошнијих репертоара гробних инвентара откривених на некрополама Виминацијума, каже Кораћ.
По свему судећи, напомиње, била је обучена у одећу проткану златним нитима на коју су биле нашивене перле од злата, бисера и стакла, уз украсе у виду златних алкица са уметнутим драгим камењем.
Од делова костима ту су још уникантна појасна гарнитура од сребра, као и фибула (пандан данашње зихернадле) од истог материјала, прецизира директор Арехолошког института.
Фризуру покојнице су, каже, придржавале четири укоснице са лоптстим главама, две од кости и две од гагата, врсте лигнита, насталог под специфичним условима, и изузетно је погодан за полирање и обраду.
Објашњава да је гагат у античко време био изузетно редак и скупоцен, ископаван је у Јорку у Енглеској, где су се највероватније налазиле и радионице за израду предмета од ове сировине.
Антички медицинари су гагат сматрали лековитим код здравствених проблема везаних за материцу, а поред тога, изузетно је погодан за датовање, будући да сви познати примерци потичу из гробова III века.
„Уз покојницу је откривено и кружно огледало од сребра, чија је дршка моделована у облику Херакловог чвора. Огледала луксузне израде су коришћена приликом свадбених процесија, невеста их је носила у кућу будућег мужа, тако да је могуће да се ради о предмету коришћеном у ову сврху. Овакво уверење додатно поткрепљује Хераклов чвор, будући да се зна да је појас младе био везиван управо на овај начин током већ поменутих процесија“, навео је Кораћ.
VIDEO: Grobnica u Viminacijumu otvorena pred kamerama RTS-ahttps://t.co/B29xzbl78U pic.twitter.com/GKYWYvYIEJ
— RTS_Magazin (@RTS_Magazin) May 10, 2018
Према његовим речима, можда и најзанимљивији, а свакако један од изузетно ретких типова налаза је веренички прстен од злата, који на глави има угравирана слова СИМП, највероватније иницијале или скраћено име вереника.
Да ли је реч о мушкарцу сахрањеном поред ове жене, или се ради о сахрани оца и ћерке која је била верена, али ју је превремена смрт спречила да се уда археолози ће покушати да одгонетну у наредним недељама, уз помоћ мултидисциплинарног приступа, где се очекује да ће ДНК анализе дати драгоцене податке, навео је Кораћ.