Дигитализована збирка средњовековних српских рукописа и књига поклоњена је из Руске националне библиотеке у Српску академију наука и уметности (САНУ).
Свечана предаја електронских медија са јединственим материјалама одржана је данас у Београду на церемонији којој су присуствовали директор библиотеке Александар Вислиј и представник САНУ Владимир Костић.
Ради се о 387 фајлова на којима је 342 документа од којих већина се односи на период између 13. и 16. века, док постоје и уникални материјали из 12. века.
34% материјала односи се на 16 век и касније, 28% – 14. век, 23% – 15. век, 14% – 13. век, 1% – 12. век.
Тиме ће се бавити српски стручњаци, са надом да ће одговорити на нека кључна питања не само идентитета, већ и садржаја.
Како је рекао новинарима Александар Павловић већина ових докумената на старосрпском језику нашла се у Санкт Петербургу у 18. и 19. веку када је руска елита из иностранства довозила књиге као поклон библиотеци у Руској Империји.
„Људи који су могли читати на старосрпском језику у Русији је било мало. Данас такође. Због тога се процес одређивања вредности одвија и данас.
Како смо одабирали рукописе и дигитализовали? Једноставно, дигитализовали смо рукописне књиге јер оне могу да стану у једном екземплеру“- рекао је Вислиј.
Према његовим речима, дигитализација је трајала 14 месеци.
Владимир Костић се топло захвалио руској страни што САНУ није добила „само поклон него и огромно богатство“ у виду материјала који би се ускоро требали наћи на сајту САНУ-а.
„Иако ћу звучати патетично у покушају да објасним како се у овом свечаном тренутку осећам, наједноставније би било да кажем – као човек који у тишини скромног дома много, много година (а у овом случају ради се о вековима) дочекује однекле давног изгубљеног рођака“, рекао је Владимир Костић.
Обе стране су се сложиле да данашњи догађај није завршетак, већ само један корак, основа за будућу сарадњу између Санкт Петербурга и Београда. Например, Вислиј је напоменуо да српски средњовековни и стари рукописи и књиге постоје и у колекцији Руске државне библиотеке у Москви, те да и они могу на исти начин да буду издвојени из њеног фонда и дигитализовани.
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић је у свом говору истакао да ће та колекција, поред изузетног значаја који има за научноистраживачки рад, у великој мери популаризовати српску културу и историју на локалном, регионалном и глобалном нивоу.
„Шума делује као органска целина, као један организам, упркос својим партикуларним одликама. У великој шуми словенске културе која вековима обогаћује драгоценим кисеоником и светску културу и цивилизацију, овога пута је највеће дрво, руско дрво, пренело драгоцене материје српској култури“, истакао је Вукосављевић.
Организатори су се захвалили и фонду Елене и Генадија Тимченко за обезбеђење финансијских средстава као и амбасадору Србије у Москви Славенку Терзићу за активно учешће у овом пројекту.
Догађају су присуствовали и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, као и представници Руског центра за културу и науку „Руски дом“, бројни академици и јавне личности.