Штампа на немачком је током викенда писала о комеморацији жртвама блајбуршког масакра у Корушкој и оживљавању духа фашизма који је већ годинама присутан на тој манифестацији, наводи „Дојче веле“ (DW).
„На аустријско-словеначкој граници су годинама марширали симпатизери фашиста. Сада би Блајбург требало да постане светло место сећања“, пише Андреас Ернст за швајцарски дневник „Ноје цирхер цајтунг“.
Он наводи да је „на аустријско-словеначкој граници између 10.000 и 20.000 Хрвата одало пошту десетинама хиљада ратних заробљеника који су у пролеће 1945. пали као жртве освете југословенских партизанских чета“.
„Хрватска католичка црква увек има водећу улогу на комеморацији – али не само спиритуално. Она делује политички и идеолошки, јер нуди једно обавезујуће тумачење: крај фашистичке хрватске државе НДХ (1941-1945) није представљао ослобођење, већ почетак мучеништва под Титовом влашћу. Тога се нација ослободила тек са независношћу 1991. Гледано из те перспективе, НДХ са Павелићем је претходница данашње Хрватске. Јасно је да је тај континуитет проблематичан“, пише у чланку.
Швајцарски лист на питање „шта се десило у Блајбургу пре 73 године?“ сам даје одговор наводећи да су „јединице НДХ, немачког Вермахта, словеначки белогардејци, али и босански муслимани, српски четници, руски козаци и хиљаде цивила бежали пред партизанима у правцу Аустрије“.
„Хтели су да се предају Британцима стационираним у Корушкој како би избегли освету Титове армије. Али, после консултација са савезничком Врховном командом, Британци нису хтели да им дозволе да пређу границу и оставили су бегунце на милост и немилост партизанима. У самом Блајбургу једва да је било жртава, али у последњим борбама, као и на путу поворки кроз Словенију, Хрватску, Србију и Босну као и у заробљеничким логорима убијено је, како се процењује, 70.000 људи“, пише у тексту.
Наводи се да се „у Хрватској говори о голготи“.
„То је исходиште мита о Блајбургу који је са протицањем времена променио своју функцију, мита који цркве, удружења ветерана и десничарски интелектуалци и даље плету“, пише „Ноје цирхер цајтунг“.
DW преноси да у бечком листу „Стандард“ новинар Крсто Лазаревић, који је присуствовао комеморацији у Блајбургу, пише да су му мушкарци које је тамо срео рекли да су „дошли да се моле и да одају пошту жртвама “блајбуршког масакра““.
„Предводник групе носи тренерку са логом једног спортског клуба из рајнско-мајнске области. Отвара још једно пиво, пали цигарету и из пртљажника вади пршут из Далмације: “домаћи је најбољи“. Група мушкараца је разочарана, јер ове године не смеју да се подижу шатре. “Обезбеђење нас је већ удаљило са гробља, кажу, не смемо да пијемо, то више није забавно““, пише у чланку бечког дневника.
Наводи се да је „једна група ветерана из рата у Хрватској 90-их, да би одала пошту жртвама, желела на гробље“.
„Један корушки полицајац узима униформу коју један од мушкараца носи у рукама. Учесници му објашњавају да је реч о униформи из рата у Хрватској 90-их. Један од хрватских полицајаца који је дошао да помогне (аустријским – прим. прев.) колегама, потврдно клима главом. Корушки полицајац му враћа униформу и каже: “У реду је, хвала“. Реч је о униформи једне хрватске паравојне формације која има позитиван став према усташама“, наводи „Стандард“.
Наводи се и да је „прекршено је и правило да на гробљу не сме бити политичких говора“.
„Нешто пре 10 сати, пред спомен-обележјем се један мушкарац представио као Томо Билогривић из “Уједињене хрватске деснице“. Носи одело, кравату и полаже шешир на један надгробни споменик. Када је затражио од присутних учесника да се ухвате за руке, они су то учинили. Када је затражио да се антифашизам избрише из хрватског Устава, аплаудирали су му […] Реномирани стручњак за уставно право Бернд-Кристијан Функ указао је, да полиција када је реч о фашистичким симболима, намерно гледа у страну“, пише аустријски дневник.
DW наводи да је уочи комеморације је интернет-портал немачког недељника „Шпигел“ написао да је „оно што се најављује као ‚комеморативна миса на приватном земљишту“ током протеклих година прерасло у гигантско окупљање нациста.
„“Највећи у Европи“ како то стоји у Документарном архиву аустријског отпора (DOW). Оно што је за једне безазлена комеморација невиним жртвама, за друге је клањање усташком режиму. Фашисти су се у време нациста у Хрватској побринули за уништавање Јевреја, Рома, Срба и антифашиста, пе свега у концентрационом логору Јасеновац. Тамо је систематски убијено најмање 86.000 људи“, пише у тексту.
Уочи манифестације, новинари „Шпигела“ су од аустријских власти сазнали да оне немају никакве инструкције за поступање против симбола Независне Државе Хрватске која је била вазал нацистичке Немачке, али да ће уклањати кукасте крстове, како је новинарима речено у корушкој полицији.
Танјуг/Новости