Представници Удружења киднапованих и убијених на КиМ биће укључени у унутрашњи дијалог, зато што мора да се чује глас породица жртава о суштинском и темељном питању опстанка српског народа, најавио је Марко Ђурић.
Две деценије прошло је од 14. маја 1998, када су терористи ОВК отели своју прву жртву. Жарко Спасић био је радник рудника Белаћевац и отет је са свог радног места. Овај дан Удружење киднапованих и убијених са Косова и Метохије (КиМ) обележило је у Спомен соби жртава терориста ОВК.
Жарку се пре тачно две деценије изгубио сваки траг. Његов брат, Симо Спасић, председник Удружења киднапованих и убијених на КиМ, затражио је да се породице отетих и убијених са КиМ укључе у унутрашњи дијалог о Косову и Метохији. Оптужио је, како је рекао, ДОС, који је на власт дошао после 5. октобра, за пуштање из српских затвора више стотина припадника ОВК у периоду 2001-2002.
„Живот Срба на КиМ био је тежак, мукотрпан, страдалнички и паћенички и у време када је Србија имала пун суверенитет на КиМ“, подсетио је генерални секретар Председништва Србије Никола Селаковић.
У борби, како је рекао, Давида против Голијата, Србија се налази и дан-данас.
„Ако не можемо самостално да решавамо велика, крупна историјска и политичка питања, онда макар можемо да будемо заједно, једни са другима, и да учинимо све што можемо на свом радном месту, у складу са својим послом и са својим контактима, али и својом савешћу. Да помогнемо да откријемо судбину макар једног несталог, то је велико као цео свет“, каже Селаковић.
Гледањем у прошлост и на то како је поступала наша држава, али и они који су је представљали, додао је Селаковић не може се сагледати крај безумним, нерационалним и чудним одлукама које су властодршци у Србији доносили.
„Ужасна одлука је пустити људе које су наши судови осудили за ратне злочине и за тероризам, као што је била безумна одлука пребацити решавање проблема из Уједињених нација у ЕУ и као што је била безумна одлука тражити онако скарадним питањем саветодавно мишљење Међународног суда правде и губити позицију за позицијом. Они који су допустили да осуђени и осведочени терористи изађу на слободу, нису ни свесни, а неки су можда и били, да су тиме подржали став оних земаља Запада које су све време говориле да је терорисање ишло у другом смеру, да смо ми Срби терорисали Албанце на КиМ, а да су ти које смо пуштали из затвора у ствари жртве, а не злочинци“, каже Селаковић.
Данас живимо у времену када држава више не прави такве грешке, што даје наду да ће српски народ доћи до истине и правде. У поимању КиМ много тога је изгубљено, али оно што је сваком Србину и Српкињи заједничко јесте да је КиМ парадигма неправде за Србе, закључио је Селаковић.
Ако постоји место где реч трагедија може да се опипа и осети, то је, према речима српског министра културе Владана Вукосављевића, Спомен соба жртава терориста ОВК.
„Једна латинска изрека каже ’нека се спроводи правда, макар пропао свет‘. Један оптимиста ју је окренуо и рекао „нека се врши правда како свет не би пропао“. Србија је дужна да се за истину и правду о српским страдалницима са КиМ бори без обзира на то да ли ће свет пропасти или ће наставити да постоји. То је наша обавеза и по томе ће нашој генерацији судити генерације које долазе после нас“, каже Вукосављевић.
Незаборав је дужност, како државе Србије и свих њених институција, тако и свих њених грађана, каже директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, због тога што су жртве које су породице киднапованих и убијених претрпели, али које смо претрпели као народ, нешто што је обележје српског идентитета.
Не смемо заборавити наше жртве, не смемо никада престати да тражимо истину и правду. Људи који су починили неке од најтежих злочина на КиМ још некажњено живе и делују, обављају неке од најодговорнијих функција у нашој јужној покрајини. Наша обавеза је да не престанемо никада да се боримо да буду изведени пред лице правде, да не престанемо да указујемо на то шта је истина о нашем страдању на КиМ“, каже Ђурић.
Србија ће се, додаје Ђурић, залагати за то и инсистирати да утврђивање истине о киднапованим, несталим и убијеним, трагање за њима, као и кажњавање одговорних, постане саставни део процеса решавања питања КиМ.
Представници Удружења киднапованих и убијених биће укључени у унутрашњи дијалог о КиМ, поручио је Ђурић, зато што сматра да је неопходно да се и глас породица жртава о суштинском и темељном питању опстанка српског народа чује.
Извор: Спутњик