Ореол свеца заслужује Дијана Будисављевић, а не Степинац: Од усташког ножа спасила 7.500 дечака и девојчица

Спасити живот другоме велики је подвиг, али спасити на хиљаде невиних дечјих душа равно је хероизму. За подвиг Оскара Шиндлера свет је чуо, снимани су филмови, говорило се у школама, али за подвиг Дијане Будисављевић се нигде није учило, говорило, иако је од усташке каме спасила више од 7,500 малишана.

Можда се ћутало зато што је спасила српску децу, можда су српска деца мање вредна да се о њима говори. А можда се ћутало, да свет не би сазнао за усташка злодела. Али, ћутања је доста. Дијана Будисављевић заслужује да се о њој  говори, да се не заборави, да се њен подвиг свету прикаже.

Захваљујући сарадњу Министарства Одбране и РТС синоћ је у  Дому Војске у Београду отворена изложба „Дијанина деца“ посвећена Дијани Будисављевић Обексер, која је током Другог светског рата из концентрационог логора Јасеновац спасила више од 7.500 српске деце.

Ризикују сопствен живот, као и животе својих сарадника, ова неправедно заборављена хероина је  огромном упорношчу успевала да од усташких главешина измоли да јој дозволе да болесну децу изведе из логора смрти.Често је знала да дође у логор и да каже „Не идем без деце“.

Усташке главешине Лубурић, Кватерник, Артукковић, Степинац су  због њеног аустријског порекла морале да попусте, али су се максимално трудили да њен рад опструишу. Децу су данима држали у вагонима којима су их слали у приватилишта, тако да је више од 2,00 малишана у прљавим вагонима заувек заспало не дочекавши спас.

Аутор изложбе Слађана Зарић, које је и аутор истоименог документарног филма чији је инсерт синоћ  приказан окупљенима, говорила је о значају изложбе и целокупног пројекта.

„Заједно са Министарством одбране и РТС-ом одлучила сам да направимо један пројекат, а да то не буде само документарни филм већ да то буде и изложба, јер смо хтели да Дијану Будисављевић приближимо свакој кући, свакој ђачкој клупи о Дијани све више причамо. Прича о Дијани Будисављевић је уједно прича о људима који су најтежим временима успели да буду људи, који су били оно што је некада најтеже – бити човек“,  нагласила је Слађана Зарић додајући да је овим пројектом хтела да персонализује причу о страдалима у Јасеновцу и њиховим судбинама, а да се више не говори само о броју.

Отварању изложбе присуствовали су и представници Народне скупштине, министри у Влади Србије, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, представници дипломатског кора, Срспке православне цркве, јеврејских и ромских удружења, Министарства одбране и Војске Србије, као и  „Дијанина деца“ – деца коју је Дијана Будисављевић спасила.

На отварању изложбе министар одбране Александар Вулин је рекао да „Ако тражимо пут ка помирењу, онда је тај пут, пут Дијане Будисављевић, а не пут Блајбурга и усташког викара Алојзија Степинца“

Министар Вулин је додао да је тешко разумети људе који за свеца хоће да прогласе викара усташке војске Алојзија Степинца, а не Дијану Будисављевић, жену која је од усташког ножа спасила 7.500 дечака и девојчица.

„Тешко је разумети да се богу препоручује душа викара усташке војске, а да за Дијану Будисављевић нико није затражио ореол. О Дијани Будисављевић се 70 година ћутало, да би викари усташке војске могли да траже своје место на небу. Да се о њој говорило, викари усташке војске не би смели да говоре и не би се тражило њихово парче светости“, нагласио је министар Вулин.

Према његовим речима, нема Србина и нема човека који испред њене слике не би стао захвално, спустио главу, запалио свећу, пун осећања да постоје и људи већи од зла.

„Вечерас да говоримо у име Дијанине деце, у име 7.500 дечака и девојчица, који су се поново родили и због којих се неко родио. Вечерас говорим о онима који су захваљујући Дијани некога родили, вечерас говоримо о 20.000 убијених дечака и девојчица, вечерас за закланих 20.000 дечака и девојчица тражимо место на небу, вечерас покушавамо да одржимо дуг према Дијани Будисављевић, вечерас тражимо небо за њу , поручио је министар Вулин.

Обраћајући се окупљенима, министар Вулин је посебно захвалио на присуству преживелим логорашима међу којима су и нека од „Дијанине деце“, истичући да су они „живи споменици споменици народа који је одлучио да не умре упркос мржњи“.

Вулин је рекао да је тешко разумети да се Богу препоручује душа викара усташке војске, а да за Дијану Будисављевић нико није затражио ореол.

„О Дијани Будисављевић се 70 година ћутало, да би викари усташке војске могли да траже своје место на небу. Да се о њој говорило, викари усташке војске не би смели да говоре и не би се тражило њихово парче светости“, рекао је Вулин.

„Прошло је само 73 године од завршетка Другог светског рата, тог најстрашнијег моралног посрнућа у људској цивилизацији, а почели смо да заборављамо зло које је створило Аушвиц и Матхаузен и Јадовно и Јасеновац. Само 73 године касније, како је време пролазило и како је сећање на страшни ужас почело да бледи, почело је и да се заборавља шта се у Јасеновцу збило, па су тако број жртава почели да самњују, преписују, потцењују, исмевају, али некако, број убијене деце, је код свих и на свим странама, увек некако, био исти“.

Видео снимак изложбе „Дијанина деца“ можете погледати овде:

https://www.facebook.com/lola.djordjevic/videos/2062496750445675/?t=5

„Неком чудном промисли, 20 хиљада убијених дечака и девојчица, свуда се помињало на исти начин, 20 хиљада тек рођених душа, које нису стигле да одрасту, 20 хиљада дечака и девојчица убијених ножем, жицом, изгладњивањем, метком, ватром, силом,мржњом. Двадест хиљада дечака и девојчица, читав један мали град у коме је сваки становник дете, дете које није стигло да порасте, убијно са задовољством, убијено уз благослов, 20 хиљада дечака и девојчица било је у јасеновачком злу“, нагласио је министар Вулин.

Према његовим речима, вечерас се говорио о јасеновачкој деци, козарачкој деци, вечерас ће сви бити рањени невероватном снагом зла и постиђени невероватном добротом једне жене о којој знамо тако мало.

„И немој те се плашити, и немој те се чудити када на фотографијама давно убијене деце будете препознали боју очију, осмех, црте лица ваше деце, наше деце, јер сва побијена јасеновачка деца су наша деца и сва се понављају у деци народа осуђеног на истребљење, али народа који је одбио да умре. Не плашите се кад им препознате осмех и очи, јасеновачка деца су наша деца, баш сва наша деца“,  нагласио је министар Вулин.

 

Извор МО/ текст Лола Ђорђевић