Посланик Дарко Лакетић, који је предложен за председника комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана и животну средину, изјавио је данас да је дошло до пораста малигних оболења у Србији и да је дужност утврђивање истине: да ли је узрок бомбардовање и коришћење осиромашеног уранијума.
Лакетић је на седници Скупштине Србије рекао да се комисија неће ограничити само на радиолошке ефекте бомбардовања и коришћење осиромашеног уранијума, већ и хемијске ефекте, с обзиром да су бомбардована хемијска и друга индустријска постројења.
Он је рекао да ће за чланове комисије предложити посланике и владајуће већине и опозиције, као и да ће ангажовати научне и стручне институције, и користити резултат истраживања Парламента Италије о здрављу војника који су били на Косову.
Лакетић је навео и да је ступио у контакт с медицинским институцијама „северно од Ибра“.
Он је рекао да су током акције НАТО 1999. године коришћени авиони А10, који су носили топове са пројектилима и муницијом од осиромашеног уранијума, чиме је гађано 112 тачака на територији Косова и девет другде у Србији, односно у општинама Бујановац, Прешево и Врање.
Лакетић је напоменуо да ће тачно утврђивање свих места гађаних осиромашеним уранијумом бити један од првих задатака комисије.
Он је рекао да штета коју је СРЈ имала никада неће бити до краја откривено, и да се процењује између 60 и 100 милијарди долара.
Како је навео, коначан број жртава није у потпуности познат и креће се између 1.200 до 3.000, уз више од 7.000 рањених.
Лакетић је рекао да су дуготрајни ефекти осиромашеног уранијума на живи свет научно евидентирани, али је указао и на студије које говоре да нема негативних ефеката по здравље, мада је тих студија мање, а њихово „порекло је дискутабилно“.
Лакетић је читајући научне референце рекао да осиромашени уранијум може изазвати оштећења бубрега, и да се показао као канцероген током истраживања на животињама, и да изазива рак.
Он је казао и да се уранијумска прашина ветром може пренети далеко, те да је у данима најжешћег бомбардовања у Грчкој била измерена двадесетпет пута већа радиоактивност него иначе, а у Бугарској осам.
Лакетић је додао да присуство осиромашеног уранијума у земљи и води зависи од многих фактора, али представља краткотрајну и дуготрајну опасност по здравље становништва.
Он је на крају излагања позвао све посланике да гласају за формирање комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана и животну средину, рекавши да је дужност посланика да утврде истину.
Бета