Разоткривена још једна лаж о убиству сарајевских Бошка и Адмире

Бошко Бркић и Адмира Исмић, познатији као “сарајевски Ромео и Јулија”, мучки су убијени пре 24 године снајперским хицима испаљеним из дела Сарајева под муслиманском контролом када су на Врбања мосту покушали да пређу у део града под српском контролом.

 

Њихово убиство је скоро деценију лажно приписивано припадницима Војске Републике Српске, све до исказа Тужилаштву Сарајевског кантона бившег оперативца бошњачке тајне службе АИД Едина Гараплије, који је рекао да су Бркића и Исмићеву 18. маја 1993. године убили припадници тајне муслиманске терористичке јединице “Шеве”.

Гараплија је за ово убиство оптужио Неџада Херенду, који је неко време био шеф “Шева”, те припадника ове једнице Драгана Шошића.

“Медијима је пласирано да су убијени са српске стране. Херенда је био прецизан и рекао је да су се он и Драган налазили на простору бивше зграде жСтелексаж, односно Електротехничког факултета. Замаскирани, са те позиције гађали су их на мосту кад су младић и девојка покушали да пређу на страну Републике Српске”, навео је Гараплија 2002. године.

Бошкова мајка Радмила раније је изјавила да је Адмирин отац Зијо једној ТВ екипи рекао да зна ко је пуцао и одакле, али да убице више нису живе.

“Наводно, полиција у Сарајеву има све податке ко их је убио, али неће да кажу. Зашто би Срби пуцали када су ишли ка њима”, питала се Радмила.

Према тврдњама сведока, обе зараћене стране договориле су да Бошко и Адмира у део Сарајева под српском контролом пређу преко Врбања моста, али пуцњима из дела града под муслиманском контролом тај договор је погажен.

Прво је погођен Бошко који је погинуо на лицу места, а следећи метак је погодио Амиру два корака од њега. Тешко рањена успела је задњим атомима снаге да допуже до мртвог Бошка и приљубљена уз њега у загрљају убрзо је издахнула.

Њихова загрљена тела недељу дана су лежала на “ничијој земљи”. Ни Унпрофор није смео или није хтио да их евакуише, чак ни после молби Адмириног оца да то учине. Учинила је то Војска Републике Српске.

Адмира и Бошко сахрањени су у Републици Српској, да би након рата њихова тела била пренесена на сарајевско гробље “Лав”.