Фондација Отворено друштво америчког милијардера Џорџа Сороша напушта Мађарску и пребацује своје седиште у Берлин. Али ту фондацију не критикују само моц́ни људи у Мађарској, већ и конзервативни кругови у Немачкој.
Џорџ Сорош је своје богатство створио спекулишући акцијама и девизама – као и сумњивим инсајдерским пословима. То је прилично сигуран начин да трајно уништите своју репутацију – али то није био случај са америчким милијардером пореклом из Мађарске.
Уз помоћ фондација које великодушно финансира, он је успео да изгради имиџ глобално активног филантропа. Мисија „Фондације за отворено друштво“ (Опен Социетy Фоундатионс) јесте залагање за људска права, разноликост мишљења, заштиту мањина и демократију, и „цивилно друштво које контролише власти“.
У Мађарској се Отворено друштво терети да покушава да отвори пут масовној имиграцији. Чињеница је да програми те фондације подржавају пројекте интеграције и поштовања имиграната. Владајуц́а странка је широм земље поставила плакате са Сорошевим портретом, а премијер Виктор Орбан га је назвао чланом „глобалне елите“ без домовине.
Бројни критичари
Либералне идеје фондације суочавају су са отпором и у другим источноевропским земљама које су на популистичком курсу, а не само у Мађарској. Сорошево Отворено друштво не свиђа се ни конзервативним круговима у Немачкој. На интернет-платформи Тхе Еуропеан нашироко се разглаба о „тајној мрежи Сороша“. Каже се, на пример, да Сорош са невладиним организацијама може да „утиче на владе које му се не свиђају“ и да уз помоћ глобално умрежених финансијских токова иницира левичарске покрета отпора. Неким конзервативцима се не допада ни то што Сорошеве фондације подржавају хомосексуалце и муслиманке.
Осим тога, невладина организација Монитор, са седиштем у Израелу, у финансирању одређених хуманитарних организација на Блиском истоку види доказ да Отворено друштво подржава анти-израелске тенденције. Олга Дојч из Монитора каже: „Фондација је контроверзна јер је моћан играч у политичким процесима широм света – често без икакве транспарентности.“
Још један приговор, а који се упућује и другим утицајним фондацијама, гласи: преко својих фондација, са приватном финансијском снагом, Сорош води приватну политику без демократског легитимитета. „Наравно да можете у начелу довести у питање финансирање група у цивилном друштву“, примец́ује Јан Никлас Енгелс из канцеларије фондације Фридрих Еберт у Будимпешти, али решење не може бити да на крају држава финансира само цивилно друштво које јој одговара.
Добро за Берлин?
„Наравно, можете итекако расправљати о Џорџу Сорошу као особи, о томе како је дошао до новца“, признаје Мануел Сарацин, али његове фондације ипак раде велику ствар, чак и ако се некоме не свиђа све што раде. „Они су уложили много новца у источну Европу како би тамо утемељили цивилно друштво“.
Генерални секретар Федерације немачких фондација, Феликс Олденбург, критику Сорошевих фондација види као „јефтину аверзију према богатима“, а у случају Отвореног друштва то је такође повезано и са анти-јеврејским предрасудама. Олденбург брани Сорошеве фондације наводећи да су оне „пример транспарентности“, што се, како каже, може видети у њиховим извештајима.
Представник немачких фондација међутим није пресрец́ан због околности под којима је отворено друштво протерано из Мађарске: „Али, наравно, то што нам долази друга по величини фондација у свету, невероватно повећава значај Берлина као седишта фондација.“