Уџбеник одобрило министарство, а штампао га је државни Завод за уџбенике и наставна средства.
Фрапантни детаљи наводне српске средњовековне историје, у издању Завода за уџбенике и наставна средства, дело су аутора Радета Михаљчића, професора Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и редовног члана Академије наука и уметности Републике Српске.
Поред наведених скандалозних тврдњи, Михаљчић истиче да су досељени Словени, међу којима и Срби, примили од Албанаца обичаје и културу, као да им је, својевремено Стефан Немања преотео крајеве северне Албаније.
Одобрило Министарство
„Староседеоци Албанци воде порекло од Илира, романизованих у мањој мери, и они су једини сачували језик, обичаје и друга народна обележја. С њим су се мешали Словени, Грци и други народи и временом су се са њима и стопили“, стоји, између осталог, у поменутом уџбенику.
Ту никако није крај наводима који више личе на детаље албанске него српске историографије, већ аутор иде и корак даље, у одељку који се бави османлијским освајањима поново помиње Албанце као оштећену страну.
„После Маричке и Косовске битке, Турци су наставили са освајањима и временом све више угрожавали албанске области“, тврди аутор Михаљчић.
Историчар Јован И. Деретић каже да се што пре мора стати на пут овом прекрајању историје и представљању Срба као окупатора наше земље која им одувек припада.
„У том уџбенику пише да су Словени дошли на Косово и Метохију и тамо затекли Илире, који су данашњи Албанци, па им отели куће и њиве, те су они зато били принуђени да иду у планине и чувају стоку. То је нечувено! Око ове књиге је било доста полемике, а посебан је скандал што је те наводе одобрило Министарство просвете, а штампао Завод за уџбенике. Можемо ми да мислимо шта год хоћемо, али горе од овога нема. Чему то уче нашу децу“, огорчен је Деретић.
Политичке играрије
С њим је сагласан и историчар Вук Мишић који додаје да су светски стручњаци у својим делима више пута демантовали оно што ми и даље учимо у основној школи.
„Немачки лингвиста и академик Густав Вајганд још је у 19. веку доказао да Албанци нису Илири, већ индоевропског порекла. Штавише, и многи албански историчари потврђују ову тезу. Да не говоримо о карти Европе из 814. године, на којој се јасно види српска држава на Балкану и албанска која се граничи с Јерменијом и Азербејџаном. То су чињенице и није ми јасно ко стоји иза онаквих тврдњи у историјском уџбенику, јер ми све то више личи на политичке играрије него на истину“, сматра Мишић.
С друге стране, академик Раде Михаљчић, аутор спорног уџбеника, истиче да стоји иза свих навода и да су они резултат дугогодишњег истраживања.
„Оно за шта ја могу својим именом и презименом да гарантујем јесте да у књизи нема апсолутно ниједне грешке. Све је то резултат озбиљног истраживања током кога сам имао помоћ својих студената и колега. Прво сам детаљно прочитао целокупну стручну литературу на ту тему и све што сам написао је засновано на историјским чињеницама. Постоји много школских уџбеника с грешком, али овај није један од њих“, изричит је Михаљчић.
Има још пропуста у спорној књизи
Овде никако није крај спорним тврдњама уџбеника историје за 6. разред основне школе. Иако вероватно нису резултат ауторове грешке, на неколико места у одељку „Историја и легенда“, српским јунацима Топлици Милану и Косанчић Ивану су замењена имена, уз дискутабилне наводе да је реч о измишљеним, неисторијским ликовима.
Наше новине