Наташа Futselaar – Стевановић, млада Холанђанка која са супругом већ 12 година живи у Нишу, на свом блогу који је недавно почела да пише је духовито, али прилично тачно описала своју другу домовину.
“Све ми је нешто нејасно. Почело је још раније кад сам долазила и приметила да сви имају најбоље телефоне. Носе маркирану гардаробу, пуше скупе цигаре. Kафићи по цео дан пуни. Kао да сам Алиса у земљи чуда и дају ми да поједем отровни кексић.
Иде се код фризера и маникира једном месечно. Иде се на депилацију. Kад треба да се кречи зове се молер. Kад се студира не може да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да би ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да би купили деци ауто. Сад да вам кажем колико је то другачије у Холандији.
У мом детињству кад би се купила гардароба могла сам да одаберем не маркиране ствари. Ако бих желела нешто маркирано морала сам да додам своје паре коју сам зарађивала поред школе.
По цео дан чистим боранију у пиљару за много мале паре да бих купила те левис 501 после неколико месеци рада. Имам радни стаж од моје 15-е године као и сви моји пријатељи.
Немам времена да одем на пиће. Имам школу, посао, кућне обавезе. Петнаест пута смо се селили по Холандију, лето, зима нема везе. Молера никада нисам видела у нашој кући.
Сви ми облачимо стару гардаробу и данима сређујемо нову кућу коју смо узели под кирију. Kречим, лепим тапете, чак и стављам нове плочице у купатило. Дођу ми пријатељи из школе и сви заједно помажу. Другарице све имају дугу косу без фризуре, једном у годину дана видимо фризера.
Бријач у руке и сређуј се. Знало се и касније кад сам радила. Плаћам свој део трошкова. Шта је то, зашто је дошло до овога,питам се ја. Није ово критика јер сматрам да је то овде нормално. Мени сада све ово иде у прилог. Титрају ме, титрају ме свекар и свекрва. Возе ме свуда, кад пада снег мој свекар изтрчи да ми купи хлеб. Да се не би мучила. Чак кад сам била трудна свако јутро сам нашла на своје врата врућ бурек. Сваки дан ме питају да ли треба несто.
Имам и ту мале свађе. Зато што имам 2 сина. Суботу ујутру ја чистим кућу и мој стари син још тада 6 године има задатак да чисти степениште. Kофу у руке. Дође мој свекар и каже: “ То није нормално.“ Јос дете па и дечко то да ради.
Није ствар у љубав. Немам осецај да моје родитељи ме мање волиле него што овде људи воле своју децу.
Овде би деца могли да беру воће и поврће цело лето. Нема ко да бере. Бог вам је све дао, лепу земљу са добром климом,крушке падају на све стране, а нико их не дира, тона шљиве, природа нетакнута, планине, изворска вода. Добили сте ову земљу за ђабе од Бога. Без пуно рада.
Холандија је морала да избаци чак део мора да би добили земљу где да граде. Морали су да праве бране да се не би уништила земља. Морали да копају, саде, вештачки одржавју све. Чак и вештачко брдо праве,да не би било све баш толико равно. Сигурна сам да већина људи то не види баш тако. Србија је природно лепа. Бог створио Србију а Холанђани створили Холандију…Хвала Богу.”
ВолимСрбију, Видовдан