На суђењу за организовање побуне Јединице за специјалне операције Милорад Улемек окончао излагање. Буха и Багзи су ведете тужилаштва. Ђинђић је тражио да разговара са мном, па сам тако постао „посредник“.
МИЛОРАД Улемек Легија и у петак је, више од два сата, износио завршну реч пред Специјалним судом у Београду, у поступку у ком се њему и још шесторици припадника Јединице за специјалне операције суди за оружану побуну у новембру 2001. године. Он је од судског већа затражио да га не доводе у суд, јер не жели да присуствује изрицању пресуде.
Улемек се посебно осврнуо на исказ сведока сарадника – Љубише Бухе Чумета и Дејана Миленковића Багзија. Првог је назвао „свезнајућим Чуметом“, а за другог је казао да се због имена који носи „Сигел окреће у гробу“:
– За крај сам оставио највеће „звезде“, Буху и Багзија, који су једини, заједно са Чедом, потврдили наводе оптужнице, јер су ведете тужилаштва. Буха и Багзи сада раде за државу, њихови животи и егзистенција зависе од државе и тужилаштва.
Буха се „упетљао“ у своју причу, тврди Легија, па се тако из његовог исказа види да је Душан Спасојевић манипулисао и њиме као и осталим припадницима „земунског клана“, јер је имао „пољуљан ауторитет“ у својој групи. То је сада тешко сазнати, додао је Легија, јер „мртва уста не говоре“.
ЛИЧНИ МОТИВИ ГОВОРЕЋИ о сведоку Љубиши Бухи, Легија је рекао да је он имао и „лични мотив“ да га лажно оптужи: – Чуме је имао лични мотив да сведочи против мене, зато што сам оптужен за покушај његовог убиства 2002. године – казао је Легија. – Иначе, и он, као и Багзи, има само посредна сазнања о догађају, односно протесту јединице, с тим што Чуме минимизира своју улогу у томе, а Багзи је преувеличава, дајући себи на значају и стављајући се у први план са оним његовим чувеним „ја сам“ и „ја знам“.
– Буха је рекао да је Душан Спасојевић ишао у Кулу да организује протест – казао је Легија.
– С обзиром на то да му је, у то време, Буха био шеф, не искључујем могућност да је манипулацијама Спасојевић покушао да одушеви Чумета, али и припаднике групе, како би испао важан. Могао је било шта да прича, али не са мном и припадницима ЈСО, јер све ово нема везе са истином. Дакле, не стоје наводи тужилаштва да је Спасојевић био један од организатора протеста. Он је само хтео да убеди себе и пријатеље да је важан фактор, имао је умишљену улогу у овом догађају, а преко свог друга из Владе. Он није имао никакве везе са протестом, а о пуштању „земунаца“ из притвора, можда треба питати Чедомира Јовановића. Жао ми је што је суд одбио суочење Чеде, Бухе и Багзија, јер би тада ова оптужница пала и све би било јасно.
Улемек је поновио да није био никакав организатор протеста припадника ЈСО.
– Држао сам се по страни и у Кулу нисам отишао да бих руководио побуном, нити сам имао задње намере – истакао је Улемек.
– Припадници ЈСО навикли су да буду топовско месо у рату и у миру. Зато сам само желео да будем уз своје ратне другове и пријатеље, који су, зато што су доведени у заблуду и злоупотребљени, добровољно и мирно протестовали.
РАЗЛИЧИТИ АРШИНИ ГОВОРЕЋИ о сведоцима у овом поступку Улемек је истакао Александра Поповића, некадашњег официра за безбедност у ЈСО, који је и сам учествовао у протесту 2001. – Овај сведок тужилаштва који је испитан и у овом процесу, пред судским већем је више пута поновио да није било побуне, него миран протест Јединице. Међутим, сведоци који говоре онако како тужилаштву не одговара бивају осуђени, што говори о различитим аршинима. Тај исти сведок је касније послат на издржавање казне због наводног лажног сведочења.
У преговорима са људима из Владе, Легија каже да није имао никакву улогу, све док то није затражио премијер:
– Зоран Ђинђић је тражио да разговара са мном, јер ме је познавао, па сам тако постао на неки начин посредник. Било је то најмање што сам могао да урадим за Јединицу и своје саборце, после свих глупости и срамоте које сам им направио шест месеци раније, у инцидентима у Кули и Београду и тиме прокоцкао ауторитет и поштовање који сам имао.
Оптужени каже и да прихвата сваку казну, ако суд за који вели да је „употребљен у политичке сврхе“ у овом процесу, сматра да је крив, те да је желео најбоље за Јединицу.
– Несрећа је, изгледа, волети истину, а ја сам дао све од себе и максимално се трудио да решим проблем између Владе и Јединице – тврди Легија.
– Ако је то моја кривица, прихватам да будем кажњен и не желим да присуствујем изрицању пресуде. Али да знате, опет бих учинио исто, јер поштење, част и лојалност су испред свега, па и затворске казне.
Након Легије, и остали оптужени – Мића Петраковић, Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Потић, изнели су своје завршне речи, сви тврдећи да је оптужница „неоснована и нетачна“, док ће Звездан Јовановић то учинити тек 11. јуна.
Извор: Вечерње новости