Војни музеј, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Југословенска кинотека, Музеј Анатомије, Римски бунар. Музеј ФК „Црвена Звезда“ синоћ су били пуни посетилаца који су одлучили да проведу суботу вече обилазећи неке од шездесетак локација у Београду у оквиру „Ноћи музеја“.
Обилазак музеја смо започели на стадиону Рајко Митић у музеју ФК Црвена звезда.
Тема овогодишње Ноћи музеја у музеју Црвене звезде је сезона 1957/58, тачније сећање на Манчестер Јунајтед. Мотив за ову тему је то што се ове године обележава 60 година од тог трагичног догађаја, у којем је део екипе „ђавола“ страдао у повратку из Београда.
„У музеју ће бити изложене архивске фотографије, текстови и новински исечци који сведоче о утакмицама које је Црвена звезда одиграла у Европи те сезоне, рачунајући наравно и двомеч против Манчестер Јунајтеда, као и саму минхенску трагедију“, саопштила је Звезда.
Након обиласка музеја на „Маракани“ запутили смо се пут Институту за анатомију Медицинског факултета у Београду, тачније Музеја анатомије човека.
У холу велики број посетилаца је знатижељно застајао крај витрина у којима су изложене лобање и скелети становника некадашње римске метрополе и војног логора на Дунаву, који су по први пут из Виминацијума специјално за Ноћ музеја пресељени у Музеј анатомије човека.
Лобање на којима се видели трагови трепанације(отварња лобање) у праисторијском периоду.
На овај болан захват праисторисјк истановници су се одлучивали из да разлога – да би решили проблем са епилепсијом, мигренама или евентуално неке менталне болести, а постојало је и ритуално отварање лобање зарад “ослобађања од злих духова”.
На Андрићевом венцу кроз прву изложбу о Историји полиције у Србији посетиоци су могли да испрате развој организације, униформи, наоружања, ознака и техничких средстава од 19. века до данас.
Испред Етнографског музеја на улици занимљив перформанс, четворо у бело обучених живих модела посутих брашном изазивају дивљење пролазника.
Преко пута огромна гужва, у музеју Кинотеке поставка под називом „Победа љубави – Милена и Драган“, посвећена легендама домаћег филма Милени Дравић и Драгану Николићу.
На самом улазу изложен је Драганов фрак, па постери са филмовима у којима су обоје глумили, али и плакете, награде, дипломе, Гагине наочаре које је носио у познатим филмовима, луле и прибор за писање…
Ништа мање пажње посетилаца не изазивају камере и филмска опрема од којих се неке с почетка века.
Следећи даље маршуту у Ноћи музеја долазимо до раскошног Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“, где нас дочекује гужва. Занимљив спој тема привлачи како најмлађе тако и њихове родитеље.
Галеријом где су изложене поставке посвећене српским владаркама из династија Карађорђевић и Обреновић и песмама Јована Јовановића Змаја, синоћ је било тешко проћи.
Настављамо даље шетњом по Келемегдану, где све врви од посетилаца. Одлазимо до Војног музеја, за који можемо рећи, судећи по гужви испред улаза, апсолутнио победник.
Колона посетилаца стрпљиво чека да их у групама пусте унутра. Док чекају, на видео биму постављеном на зидинама смењују се прошлост и садашњост.
А унутра историја попут реке тече пред очима посетилаца.
Оно што је било јако занимљиво видети је велики број страних гостију којима су њихови српски домаћини покушавали објаснити део славне српске историје.
Рекло би се да је синоћ Војни музеј имао јако пуно „кустоса“.
Ноћ музеја, која се одржава уз подршку Делегације Европске уније у Србији, представља јединствен културни спектакл у више од 120 градова широм света, међу којима је од 2005. године и Београд.
Лола Ђорђевић