Адолф Хитлер дефинитивно је умро 1945. у Берлину, без сумње под дејством цијанида, али такође и од метка, произилази из налаза француских истражитеља који су испитали фрагменте његових зуба и лобање сачуваних у Москви.
„Његови зуби су аутентични, нема никакве могуће сумње. Наша студија доказује да је Хитлер сигурно умро 1945. године“, рекао је за Франс прес професор Филип Шарлије.
Студија урађена заједно с другим истражитељима објављена је јуче у научном часопису „Јуропиан џурнал оф интернал медисин“ (Еуропеан Јоурнал оф Интернал Медицине).
Анализа узорака узетих са Хитлерових зуба и његових бројних протеза показују да су беле наслаге заиста каменац и да нема трагова меса с обзиром да је Хитлер био вегетаријанац, рекао је исти извор.
Са овим открићем, о коме је крајем марта говрено у документарцу телевизије „Франс два“, могу да се прекину све теорије завере о томе да је Хитлер преживео, рекао је Шарлије и додао да Хитлер није побегао у Аргентину у подморници нити је у скривеној бази у Антарктику или на скривеној страни Месеца.
Руска тајна служба ФСБ и архиве руске државе дозволили су тиму научника да испитају Хитлерове кости, први пут од 1946. године, рекао је тај научник.
Француски тим могао је да испита делове лобање за коју је речено да је Хитлерова, која показује рупу на левој страни која изгледа да је изазвана метком. Међутим, научницима није дозвојено да узимају узорке тог дела лобање.
Како изгледа, морфологија је потпуно упоредива с рендгенским снимцима Хитлерове лобање који датирају годину дана пре његове смрти, рекао је тај научник.
Ова студија подупире опште прихваћену верзију да је Хилтер умро 30. априла 1945. у свом берлинском бункеру са својом партнерком Евом Браун, али, такође, уноси нове елементе о узроку његове смрти, рекао је Филип Шарлије.
„Нисмо знали да ли је употребио пилулу цијанида да се убије или је пуцао себи у главу. Како изгледа, урадио је обе ствари“, рекаоје он.
Испитивањем зуба није пронађено присуство барута, што искључује пуцање револвером у уста, и више изгледа да се ради о пуцњу у врат или у слепоочницу. Истовремено, плавичасте наслаге примећене на протезама би могле да буду повезане с хемијском реакцијом између цијанида и метала протезе, рекао је тај истражитељ.
Доктор Шарлије, антрополог и специјалиста судске медицине, вршио испитивање аутентичности срца енглеског краља Ричарда Лављег Срца, и оспоравану аутентификацију мумифициране главе француског краља Анрија Четвртог.
Бета/novosti.rs