Све више младих косовских Албанаца тражи српски пасош како би се домогло земаља Европске уније. Приштинске власти засад игноришу ту појаву јер би њихово реаговање само било признање колики је неуспех те назовидржаве, упркос подршци ментора са Запада.
Најновија вест РТВ Дукађин да у последње време све већи број грађана Косова подноси захтев за добијање уверења о држављанству Србије, могло би се рећи, и није посебна новост. С времена на време се та прича опет заподене јер Косово ни 10 година после самопроглашене независности није дошло до визне либерализације. А најзгоднија пречица да се без виза, трбухом за крухом, крене у земље ЕУ је свакако преко Србије, колико год Албанцима та помисао изгледала мрско.
Коментаришући вест да пре свега млади Албанци све више посежу за српским држављанством, аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да то говори о суштинском неуспеху стварања косовске државе.
„Држава која, уз сву подршку западних ментора, није у стању да обезбеди визну либерализацију или да понуди било шта младима као сатисфакцију, суочава се са тим да се они, без обзира на антагонизам према Србији, одлучују да узимају српско држављанство“, каже Анђелковић.
Према његовом мишљењу, ту се не ради о обичном економском бегу од своје лажне државе, пошто је реч о прихватању држављанства Србије, која је за многе Албанце представљена као непријатељска држава.
То што су егзистенцијалне потребе у сукобу са неуспехом албанске елите да нешто уради за грађане Косова, по оцени саговорника Спутњика, отвара озбиљан простор за нашу акцију.
Србија која може нешто да понуди Албанцима биће све атрактивнија за њих, сматра он, оценивши логичним да се млади Албанци запитају шта им то нуди Приштина ако су једини излаз у ситуацији у којој се налазе препознали у узимању држављанства Србије.
Сличних ситуација је било и досад. Приштински лист „Коха диторе“ је још 2010. године писао да су житељи Косова и Метохије плаћали и до 5.000 евра за добијање биометријског пасоша Србије да би без визе путовали у земље Европске уније. Притом су морали да одјаве боравиште са Космета и да потраже адресу у Србији. Најчешће су то радили у Бујановцу и Прешеву.
То је и био разлог што је пре три године најављена појачана контрола оних који покушавају да дођу до српског пасоша. Сматрало се да би одласком већег броја Албанаца са српским пасошем у земље ЕУ Србија могла да угрози своју визну либерализацију.
Фебруара 2015. министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић је изјавио да је у том тренутку било око 60.000 поднетих захтева косовских Албанаца за издавање пасоша Србије.
Тада је политички аналитичар са Косова Фатмир Шехоли оценио да постоји велика трговина пасошима у коју су укључени и Срби и Албанци, и упозорио сународнике да им одјављивање пребивалиште на Косову, чиме губе и држављанство Косова, не гарантује да ће добити српски пасош и отићи у страну земљу.
На питање да ли после најновијих случајева да млади Албанци посежу за српским држављанством очекује реакцију власти у Приштини, Анђелковић је мишљења да ће у првој фази они проблем игнорисати. У супротном би, сматра он, показали колики је њихов неуспех.
„У другој фази можда ће се и одлучити за одређене мере, али то је одличан простор за нашу пропагандну акцију да цео свет види да Албанци који мисле да су створили своју независну државу ту државу терором морају да намећу другим Албанцима“, закључује Анђелковић за Спутњик.
Извор: Спутњик