Ако је осиромашени уранијум тако „користан“, зашто су Американцима на Космету потребне посебне инструкције?

На Правном факултету у Београду одржана је трибина „НАТО агресија и њене последице – 19 година касније“ где су говорили проф. др Сима Абрамовић, неурохирург проф. др Даница Грујичић и оснивач хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ Арно Гујон.

„Правни факултет је био међу првима медијским борцима за скидање мрака – одговорио је професор Амбрамвић на питање о раду на факултету током НАТО бомбардовања. – Већ негде 4-5 дана један мали број колега седели смо у нашој компутерској лабораторији и започели „сајбер рат“. Ставили смо на сајт Правног факултета прве податке о последицама бомбардовања, затим упутили један апел светској јавности. Све је то касније стало у књигу која се зове „Agression against Yugoslavia – correspondence“. Јавили су нам се професори из целог света. Одмах су почели да нам обарају тај сајт јер смо имали врло озбиљне коментаре светских ауторитета у области права“.

„Већ при крају рата када се сазнало за осиромашени уранијум написан је „Апел светској савести“ поводом употребе оружја са осиромашеним уранијумом. Потписало је га више од 100 професора Правног факултета“, додао је господин Аврамовић.

Професор је током трибине поклонио ту ретку књигу Даници Грујичић – „јер је ово почетак борбе за истину о НАТО бомбардовању“.

Одговарајући на питање о томе како је утицала НАТО агресија против Југославије на међународно јавно право, рекао је да је међународно право и из историјске перспективе заправо „право јачег“ – „право обедника“.

Истовремено је споменуо и други моћни иструмент, а то су медији.

„Оно што моћни медији могу да ураде, то је понекад важније и страшније од онога што могу да ураде бомбе. Даница Грујичић често каже да је „осиромашени уранијум користан“ – та врста сарказма скоро да је ушла у медије тог времена“.

Говор чувене докторке Данице Грујичић окупљени су дочекали аплаузом. Професорка је говорила о последицама НАТО агресије по здравље грађана.

Лекари су у периоду после рата приметили да се јављају тумори у оним узрастима у којима се раније нису јављали и да су и са стандартним туморима имали много мање успеха у лечењу иако све радили исто. Повећан је број стерилних мушкараца, испоставило се да маса младих жена које су доживеле спонтани побачај имају одређену врсту аутоимуне болести и да је то био разлог због чега оне губе бебу. И наравно малигне болести.

„Појединци који нису лекари излазе са изјавама како осиромашени уранијум није штетан и тако даље. Зашто су онда Американци, Немци, Французи, Енглези добили књижицу када су улазили на Косово како да се понашају у тим зонама које су гађене оружјем са осиромашеним уранијумом? Зашто је потребно посебно понашање, ако је тај осиромашени уранијум тако користан?“ – упитала се Даница Грујичић.

Одговарајући на питање о формирају парламентарне комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања, професорка је рекла да „да бисте дефинитивно рекли шта се десило у хемијском, биолошком, генетском, физичком и другом смислу, то морају да кажу стручњаци“.

Хуманитарац из Француске Арно Гујон говорио је о раду своје организације на Косову и Метохији под именом „Солидарност за Косово“ која је до сада угроженом српском становништву донирала преко 5 милиона евра хуманитарне помоћи. Између осталог, ради се и о реновирању школа и оснивању фабрика.

Арно Гујон је на трибини говорио и о медијској кампањи против Србије 1999. године.

„Цензура је била огромна, пропаганда је била огромна. У то време интернет није постојао и било је тешко доћи до правих информација. Најозбиљнији медији су говорили о томе да је на Косову и Метохији у току „истребљања албанског становништва“ отето или убијено преко 500 хиљада (!) „косовара албанског порекла“. Вама то делује нестварно, али обичном грађанину у Француској ни где се тачно налази Косово нити колико уопште људи живе на Косову и Метихији, да му кажете да је у току геноцид, он верује.

„Сатанизовањем српског народа у целини они су буквално оживљавали расизам који није постојао у Европи од краја Другог светског рата“, додао је Гујон.

Он је такоже испричао о свом искуству, када је са 13 година ушао у дебате са школским професором које је сматрао да новинари РТС-а могу да буду војна мета.

Одговарајући на питање NewsFront – Србија господин Гујон је објаснио да је тренутна ситуација у француским медијима боља него раније.