Авантуристи и љубитељи екстремних спортова из целог света долазе у Скај парк у близини Сочија како би “уживали“ на једном од најдужих висећих пешачких мостова од 439 метара, којим је прошла и екипа новинске агенције Танјуг.
Свим љубитељима надморских висина и доброг погледа застаје дах на уском решеткастом мосту над провалијом у скај парку (AJ Hackett), који је део националног парка Сочи на Западном Кавказу.
Једна Рускиња је застајкивала на сваких метар или два, скупљала снагу да настави даље и викала “ужас, ужас“, али није одустала.
Ипак, већина њих ужива у панорамском погледу који се сеже веома далеко ка Кавказу и Црном мору.
Екипа Танјуга је забележила и први банџи скок храбре младе Индијке, са платформе на висини од 207 метара слободног пада.
Након дуже припреме на небу над кањоном, оклевања и подршке присутних, раширила је руке и извела свој први банџи скок у “амбис“ од којег може да се заврти у глави, што је пропраћено аплаузом.
Непосредно након скока, када је извучена на мост, рекла је Танјугу да је била веома узбуђена, да је срце хтело да јој искочи из груди, али да јој је већ после 10 секуди било много лакше и да је била ок.
„Било је страшно, а посебно када гледаш доле, али је то било и веома узбудљиво и невероватно“, казала је двадесетрогодишња Индијка, која је на мост дошла у пратњи дечка.
Инструктори на “скај бриџу“ кажу да је до сада најстарији банџи скакач био мушкарац од пуне 94 године.
Љубитељи адреналина се не либе да пусте и крик, а на располагању су им и зип-лајн или спуштање низ жицу над кањоном са још веће висине, као и љуљашка Сочи-свинг.
Арам Гарагињан из Јерменије каже да је први пут у Сочију и да је фасциниран најдужим висећим мостом на свету над огромним кањоном.
„Ми у Јеременији имамо велике планине, али не и овако велике кањоне. Трудио сам се да гледам испод ногу да би победо свој страх“, рекао је Гарагињан и то на солидном српском језику.
Објаснио је да је његов деда учествовао у ослобођењу Београда у Другом светском рату и да је због тога научио и српски језик, као и да веома воли српску културу.
Скај парк је основао родоначелник банџи џампинга Еј Џеј Хакет са Новог Зеланда. Улазница кошта 1.250 рубаља.
Мост је по много чему јединствен, пошто је у њега уграђено чак 740 тона метала, 2.000 кубних метара бетона и 1,5 км титанијумских анкера.
Сочи је напознатије руско црноморско летовалиште, град у којем живи око пола милиона становника, у којем су одржане Зимске олимпијске игре 2014. године.
Тај град, који је у последње време доживео велики инфраструктурни развој, био је омиљен код руских владара, а међу њима и Јосифа Стаљина који је доста новца у њега уложио.
Такође, у Сочију се налази и резиденција председника Русије Владимира Путина „Бочаров ручеј“.
Један од симбола Сочија је и олимпијски стадион Фишт у облику фабержеовог јајета, који ће током предстојећег Мундијала моћи да прими око 47.000 људи.
Реч је о архитектонски веома јединственом стадиону чија је спољна опна прозирна и кристална и током дана се стапа са пејзажем.
Покретни део крова стадиона се отвара у правцу севера, чиме је гледаоцима омогућен поглед ка планинским врховима и обалама Црног мора.
Када је кров отворен стадион подсећа на отворену шкољу, а када је затворен личи на фабержеово јаје.
Сочи је јединствен и по дворани за зимске спортове „Бољшој“, као и олимпијском центру за Карлинг „Ледена коцка“, као и више зимских двораца.
Туристички водич Максим Кхаритоненков сматра да је Сочи туристички најзанимљивији град у Русији, пошто је, каже, после Мексико Ситија (200 км), други најдужи град на свету са 147 км дуж обале Црног мора.
Кхаритоненков је казао да се тај град већ сматра и другом руском престоницом и да је, пре свега, познат по као бањски центар, са чак 66 болница.
Он је објаснио да су Турци дали назив Црном мору, јер је компас показивао север на црном пољу, као и да је Сочи од 15. века био под турском влашћу до руско – турских ратова 1828 – 1829. године.
Сочи је данас моденско летовалиште које сваког лета посети око пет милиона туриста, додао је Кахаритоненков.
Иначе, у Сочију и околини живи стотинак различитих националности.
Танјуг