Документарни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића, о страдању Срба у усташком логору Другом светском рату и изложба фотографија „Тамо где праведници почивају“, аутора Николе Зајца, приказани су у Центру за културу „Влада Дивљан“, а у организацији Удружења грађана „Јадовно“ и уз подршку Градске општине Палилула.
Душан Басташић је оснивач и председник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке. Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора.
„Филм „Крст на јамом“, снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“, говори о тим почецима, напорима да се над јамама уздигну православни крстови, знаци људског достојанства и гласници истине која мора васкрснути!“ – наводи се на сајту те организације.
У филму се злочин идеолошки тумачи од почетка, те свједочи о данашњем стању у коме се налазе стратишта и спомен-записи над њима. На Велебиту и његовим падинама према мору познате су 32 јаме у којима су усташе гробиле српски народ. У том систему за убијање, а који је био претходница Јасеновачког система логора смрти, уморено је више од 40 000 Срба, Јевреја и идеолошких противника усташке творевине.
Приказивању изложбе и филма присуствовао је академик Матија Бећковић који је поручио да су страдали Срби у Другом светском рату „ни криви ни дужни побијени живи“, а да смо их ми „у миру још једном убили као мртве“.
„Не зна се који је грех већи, ових којих су их побили живе или нас којих смо их мртве држали забетониране у јамама“, запитао се српски академик.
С обзиром да мртви „умеју да се љуте“, тако смо, сматра Бећковић, доживели да нас у наше време зову геноцидним народом.
„Ако би нас тако звали због нашег односа према нашим покојнима имали би потпуно право“, констатовао је Бећковић.
Као што је некада патријарх Павле говорио да на једној мапи упишемо све светиње које се налазе на Косову, тако би ваљало, истиче српски академик, направити мапу са јамама „у којима већ 70 година чекају наше невине жртве да им се смилујемо“.
„Због братства и јединства ми то нисмо чинили, а онда смо доживели да чујемо да тих жртава није ни било“, рекао је Бећковић.
Нада се, каже, да је дошло време да и ми побројимо наше жртве као Јевреји који су побројали шест милиона својих жртава и истакао да је наших било половина од тог броја, а онда испишемо читуљу „не толико због њих него због нас“.
Српски академик завршио је обраћање медијима уз речи песме Јована Дучића.
„Радосне победе хероји нам даду, али страшну правду извојују мртви“.
Танјуг / jadovno.com / ЊузФронт