Више од стотину италијанских војника који су служили у Кфору у Метохији, или њихове породице, добили су одштете због болести изазваних осиромашеним уранијумом – захваљујући извештају италијанске комисије која је направила искорак, доказавши узрочно-последичну везу између токсина и повећане смртности војника.
Ђорђо Трента, италијански професор и председник Удружења за заштиту становништва од зрачења, установио је да је приликом распрскавања пројектила са осиромашеним уранијумом ослобађана фина прашина и да су управо те микро и нано честице одговорне за настанак карцинома – каже, за „Новости“, др Дарко Лакетић, председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбародвања коју је оформила Скупштина Србије.
„Такође, приликом контроле на сектору Метохије, који је био под командом италијанских војника, командант војног санитета италијанског Кфора Енио Летијери установио је да је вода на том подручју токсична и изузетно канцерогена“.
Српски лекари на Космету упозоравају на огроман број оболелих од канцерогених болести. Према ранијим истраживањима НВО „Милосрдни анђео“ из Косовске Митровице, сваке године бележи се драстичан пораст броја оболелих од карцинома, како у српским, тако и у албанским срединама.
„Сваке године имамо пораст броја оболелих за 25 одсто у односу на претходну, а наше суморне прогнозе изречене још 2002. године, да ће употреба осиромашеног уранијума током агресије НАТО изазвати епидемију малигних обољења, показале су се, нажалост, тачним. У прилог томе говоре бројке на примеру оболелих у Косовској Митровици, где је, рецимо, 2011. регистровано 185 оболелих, следеће године тај број је износио 225, а 2013. бројка оболелих порасла је на 250“, говорио је о подацима НВО „Милосрдни анђео“ др Небојша Србљак.
Да је на Косову и Метохији присутна права епидемија канцерогених болести, каже и др Милан Ивановић, директор Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици, који истиче да је то било и очекивано с обзиром на дугорочне последице бомбародовања осиромашеним уранијумом, а услед загађења воде, земљишта, ваздуха, хране…
Осим подручја Космета, највећи број локација бомбардованих осиромашеним уранијумом налази се уз амдинистративну линију са КиМ, а односи се на села куршумлијске општине. И лекари на овом подручју опомињу на повећање броја оболелих и смртности од канцерогених обољења, поготову младих.
АЛБАНЦИ КРИЈУ ПОДАТКЕ
Опомињући да је територија Косова и Метохије десет пута више бомбардована него остатак Србије, др Милан Ивановић директор КБЦ у Косовској Митровици каже да је на овом подручју бомбардовано 60 локација.
„Наравно да се пораст малигних обољења односи и на албанску популацију, али, нажалост, они податке о порасту канцерогених болести скривају, јер не могу директно да оптуже своје савезнике“, каже нам др Ивановић, који сматра да о последицама бомбародвања не треба ћутати.
Председник Комисије за истрагу последица НАТО бомбрадовања 1999. године по здравље људи и на животну средину, Дарко Лакетић, поднео је данас скупштини предлог за избор чланова те комисије, што ће бити уврштено у дневни ред актуелне седнице.
Лакетић је предложио је Ивану Стојиљковић, председницу Одбора за заштиту животне средине, за заменицу председника Комисије, а за чланове народне посланике Милована Дрецуна, Данијелу Стојадиновић, Гордану Чомић, Драгана Весовића и Дубравка Бојића.
Предлог одлуке о избору чланова Комисије биће уврштен на дневни ред актуелне седнице Народне скупштине, како би се обезбедили услови да Комисија почне са радом у што краћем року.
Д. ЗЕЧЕВИЋ
novosti.rs