Мисија Европске уније, Еулекс, која је десет година на Космету била задужена за полицију и правосуђе, од 14. јуна имаће само саветодавну улогу, а тачан формат и бој службеника будуће мисије још није познат, рекла је за Дојче веле портпарол Еулекса Доника Гаши.
„То зависи од скрининг-процедуре земаља-чланица ЕУ. У косовском правосудном систему након 14. јуна више неће бити судија и тужилаца Еулекса, али се очекује да цће мисија задржати неке контролне функције, пре свега када је реч о судским предметима који су вецћ у поступку“, каже Доника Гаши.
Према речима министра правде Абеларда Тахирија, Еулекс улази у прелазну фазу, што подразумева пренос свих предмета на судове или тужиоце самопроглашеног Косова.
„То значи да ће сви процеси Еулекса бити пребачени на правосудне институције Косова“, рекао је Тахири.
Дојче веле констатује да се мисија Еулекса нашла се на мети критика због корупције, због чега је Европска унија формирала посебну Истражну комисију.
Министар Тахири, међутим, оцењује да су, „упркос оптужбама за корупцију, људи у тој мисији били ангажовани на јачању владавине права у Републици Косово“.
Приштински медији преносе да ће после 14. јуна део особља мисије Еулекса наставиће да координира рад локалних власти и Специјалног суда за ратне злочине у Хагу, али нико из мисије ЕУ те наводе за сада није потврдио.
Одавно је познато да људи из правосудног система на Косову сматрају да је промена мисије Еулекса неопходна, јер су њени резултати за протеклих десет година били слаби.
Бетим Муслију, извршни директор Косовског института за правосуђе (КЛИ), организације која систематски прати третман судских предмета с фокусом на поступке у случајевима корупције и организованог криминала, процењује за ДW да је мисија Еулекса „била велики промашај“, пре свега зато што „током десет година није успела да створи локалне истражитеље, тужиоце и судије, спремне да одиграју храбру улогу у поштовању владавине права“.
Такође, указује Муслиу, „нарушен је и кредибилитет Еулекса због било сумње да је било корупције међу високим званичницима мисије“.
Он подсећа да је КДИ још у августу 2017. предложио оснивање Специјалног тужилаштва и Специјалног суда за борбу против организованог криминала и корупције, и за то затражио подршку Сједињених Држава, Велике Британије и Немачке.
„У том смислу, сматрамо да мисија Еулекса више није неопходна“, закључује Муслиу.
Након окончања рата па до једностраног проглашења косовске независности, правосудни систем на Косову био је под управом администрације Уједињених нација. Након 2008. многе надлежности пренети су на косовске институције, али су осетљиве теме, као што је корупција на највишем нивоу и ратни злочини, остале у надлежности новоосноване мисије Еулекс, пише Дојче веле.
С обзиром на то да су резултати Еулекса у решавању случајева оскудни, резолуцијом Савета Европе затражено је да се формира Специјални суд за ратне злочине на Косову.
Тај захтев уследио је након што је швајцарски сенатор Дик Марти у Савету Европу изнео тврдње о ратним злочинима ОВК, односно о трговини органима Срба убијених током рата на Косову.
У августу 2015. парламент тзв. државе Косово усвојио је закон о формирању Специјалног суда чије је седиште у Хагу и који има међународне судије и тужиоце, али оптужнице још увек нису објављене, подсећа овај медиј.
Танјуг