Мада су Европа и сама еврозона у проблемима, а решење проблема само се одлаже, италијанско напуштање еврозоне је нешто што је у овом тренутку незамисливо. Италија о томе не би требало ни да размишља, сматра економиста Иван Николић.
Нова Влада Италије још није ни формирана, а еврозону већ боли глава од победника парламентарних избора.
Само што су Лига Севера и Покрет „Пет звездица“ председнику Италије за премијера предложили политички анонимног универзитетског професора Ђузепеа Контеа, кренуле су спекулације о даљем останку Италије у зони евра.
Две странке које чине победничку коалицију жестоко су критиковале евро и чак „ставиле црно на бело“ у свој заједнички програм излазак из еврозоне, кажу критичари.
Тако су протумачили став Лиге да је евро „погрешан економски и социјални тест“ и да је неопходна серија реформи и координирани излазак свих земаља из монетарне уније.
Из комшилука су се одмах огласили. Француски министар економије Бруно ле Мер је упозорио да би стабилност еврозоне могла да буде угрожена уколико нова Влада Италије не буде поштовала обавезе које се односе на смањење јавног дуга и буџетског дефицита.
Колико је реална могућност да Италија изађе из еврозоне и да ли би покушај да се напусти евро по последицама био још гори од чланства у еврозони?
Директор у Економском институту, аналитичар Иван Николић за Спутњик каже да је напуштање еврозоне у овом тренутку незамисливо и немогуће и да Италија о томе не би требало ни да размишља. Постоје, додаје он, дилеме и неизвесности шта ће се десити након формирања Владе, али то у сваком случају није питање останка у еврозони.
Једно су изборна обећања, а друго је оно што је реалан живот и обично ту постоје велика одступања и по правилу се не испуњава оно шо се током кампање бирачима сервира, напомиње тај економиста.
„Дефинитивно, Италија јесте у проблему. Ниво јавног дуга је јако висок, његов удео у БДП-у је исти као онај који је био у тренутку слома Грчке 2010. и 2011. године. Италија је задужена више од 130 одсто БДП-а и то је износ који је био критичан и за Грчку“, напомиње саговорник Спутњика.
Коментаришући поруку лидера Лиге Матеа Салвинија путем Твитера, који је Французима одговорио на амерички начин: „Италијани на првом месту“, Николић каже да такве изјаве поготово приличе десним снагама док су ван владе или делују из опозиције и док потпуно не преузму одговорност и обавезе.
„Видећемо шта ће бити када и ако буде формирана Влада. Сетимо се шта су само изјављивали грчки политичари пре него што су дошли на власт, па су после прихватили и више него што се од њих тражило“, подсећа Николић.
Он, међутим, напомиње да је управо Француска последња која би требало да усмери критике на Италију.
„Када погледате ко у ЕУ генерише дефицит и коме се дуг не смањује него повећава то је управо Француска. Према томе и Француска и Италија су у овом тренутку критичне тачке или болна места у економији еврозоне. Ти проблеми који карактеришу те две земље су одавно познати. Нажалост, показало се да ригорозне мере штедње нису дале позитивних ефеката“, истиче аналитичар Економског института, који као позитивне примере издваја Португалију и Шпанију.
Проблематична конкурентност је, како објашњава Николић, суштина проблема и Француске и Италије и земаља еврозоне, јер оне троше више него што реално могу, увећавајући дефицит и јавни дуг. Моменти као што је политичка неизвесност додатно продубљују тај ризик који се одмах рефлектује на промене на финансијском тржишту.
Он истиче да су Европа и сама еврозона у проблемима и да је најгоре што се решење проблема само одлаже.
„Грчка је најбољи пример. Прошли су три круга мера пакета спасавања и резултати су изостали. У августу им истиче тај однос са тројком, односно са европским финансијерима и апсолутно је неизвесно да ли ће тај аранжман бити продужен, или ће ићи у формални банкрот“, илустровао је Николић.
Упркос проблемима еврозоне и чињеници да уговор о Влади Покрета „Пет звездица“ и десничарске Лиге Севера окреће леђа штедњи и „диктатима“ Брисела, шансе Италије да напусти евро су мале и због тога што је италијански председник Серђо Матарела најавио да ће зауставити сваку владу која то буде довела у питање.
Да ли је Макронова Француска „страховањима“ због италијанског скретања са ЕУ пута у ствари још једном хтела да себе промовише као неког ко претендује на лидерство у ЕУ?
Управо је лидер Лиге Матео Салвини поручио да друге европске нације немају разлога да се плаше нове Владе Италије јер је њен циљ да растом економије смањи дуг, уз дужно поштовање правила и граница Европске уније. Излазак из еврозоне је предвиђен само у случају да тако на референдуму одлуче грађани.
Можда неке у ЕУ више плаши то што се у програму будуће Владе наводи да је Русија битан економски и трговински партнер Италије, као и да је потребно обновити пуну сарадњу с руским председником Владимиром Путином, јер је Москва стратешки саговорник Рима и Европе.
https://rs.sputniknews.com