Није суштински проблем суживот у БиХ јер Срби и муслимани живе једни поред других вековима, проблем је оно што се угнездило, а то је исламски фундаментализам, рекао је историчар Милош Ковић на промоцији књиге др Ненада Кецмановића „Хроника немогуће државе“.
Босна и Херцеговина је немогућа држава, јер ни 23 године после Дејтонског споразума није успела да заживи као држава, рекао је аналитичар Александра Павић на промоцији књиге др Ненада Кецмановића „Хроника немогуће државе“.
„Босна и Херцеговина је држава која је пробала да буде држава кад се насилно и нелегално отцепила од СФРЈ, затим, уз подршку тада целог света, целог Запада и главног хегемона САД није успела да се осамостали, па је онда дошао Дејтон који је од ње покушао да направи државу и, ево, прошле су 23 године од Дејтона, и то никако да заживи као држава. Значи, БиХ сама говори за себе да је немогућа држава и, у ствари, професор Кецмановић је само констатовао оно што је свима очигледно а није политички коректно да се каже“, истакао је Павић.
Ненад Кецмановић на промоцији своје књиге.
Историчар др Милош Ковић рекао је да ако неко може из искуства да говори о БиХ, онда је то Ненад Кецмановић.
„Када говоримо о тренутку, о ономе што се сада догађа, Кецмановић утврђује оно што мање-више сви знамо и наслућујемо, а он то познаје много боље од нас, а то је да имате један народ у БиХ који жели да влада осталима, по сваку цену. Он жели да централизује БиХ, да присили Србе да се томе покоре и да прихвате дангу геноцидног народа, при чему тај исти народ одбија да прихвати своју одговорност за ратове ’90-их, а поготово да се дистанцира за свој део одговорности за НДХ и масовне покоље у Другом светском рату. И наравно, није суштински проблем суживот, јер Срби и муслимани живе једни поред других вековима, проблем је оно што се угнездило, а то је исламски фундаментализам“, сматра Ковић.
Професор међународних односа Срђа Трифковић оценио је да је Кецмановићева књига веома значајна јер показује да је „БИХ вазда била дисфункционална заједница која је у себи садржала све центрифугалне тенденције распада“.
„Напросто је немогуће очекивати од ње да икада буде једна срећна хармонична и прогресивна заједница“, рекао је Трифковић.
Он је указао и на по њему крајње негативна дешавања по српске националне интересе у БиХ од 2015. године до данас.
„Имате Србе, који због свог одијума/антигонизма према Додику торпедују Републику Српску. То се, нажалост, догађа у Сарајеву и ради се о оним Србима из странке која је некада стварала Републику Српску и тиме се ствара политичко-порнографски скандал. Морају да постоје јасне црвене линије у заштити националног интереса испод којих се не сме ићи“, рекао је Трифковић.
Он је указао и на покушаје увоза такозване обојене револуције, која је покушана раније да се из Федерације БиХ извезе на простор Републике Српске, док данас протест „Правда за Давида“, који је можда почео оправдано и спонтано, садржи елементе борбе против режима.
Др Ненад Кецмановић рекао је да је „Хроника немогуће државе“ нека врста наставка књиге „Немогућа држава“, у којој је изнео неке ставове, оцене и прогнозе везане за судбину БиХ, у периоду између 2011. и 2015. године.
Кецмановић је навео и да може да каже да је и оно што се сада догађа у БиХ потврђује тезе из „Немогуће државе“ и додао да је „немогућа држава“ једна метафора, хипербола у ужем смислу која се одомаћила у политичком језику у РС па и у Србији.
„БиХ није немогућа, самим тим што на неки начин постоји, само нема никакву перспективу и лоше функционише из неких разлога који су структуралног карактера и који не дозвољавају да профункционише на један, како воле да кажу, нормалан начин. То ’нормално‘ треба са резервом узети, јер у Сарајеву ту код њих ’нормалну‘ виде као пројектовану јединствену државу, што је бесмислено. Постоје врло нормалне, стабилне државе у свету које су конфедерације или федерације, што би и БиХ могла да буде када из Сарајева не би биле емитоване претње и притисци да се створи нека централизована, унитарна и у суштини — антидејтонска држава“, рекао је Кецмановић.
Према његовим речима, такву пројекцију унитарне Босне све мање прихвата тзв. Херцег Босна, а РС се непрестано опире томе. Кецмановић је нагласио и да се то догађа у условима када ни српски, а ни хрватски народ нема никакве претензије да утиче и мења, а поготово намеће нешто кантонима у којима већину чине Бошњаци.
Међутим, у супротном смеру има таквих претензија, закључио је Кецмановић.
https://rs.sputniknews.com