Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже за РТС да ће, ако се постигне споразум са Приштином који ће регулисати коначни статус Космета, бити неопходно да се грађани Србије изјасне о томе. Истиче да ће то што Еулекс 14. јуна завршава мисију у јужној српској покрајини додатно дестабилизовати српски народ.
Милован Дрецун је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да ће се тек видети на који начин би грађани Србије могли да се изјасне – ако се постигне споразум са Приштином, који ће регулисати коначни статус Космета, а који ће бити потпуно другачији од онога што се сада намеће као једнострано решење.
„Да ли је то референдум, да ли су то можда избори, али и једно и друго изјашњавање је демократско“, рекао је Дрецун и навео да за сада постоји велики отпор и Приштине и западних земаља да се о статусу Космета уопште разговара, јер мисле да је то питање затворено.
Истакао је да међу земљама које нису признале Косово има и пет чланица ЕУ.
„И највеће земље на свету, и географски и по броју становника. И Кина, Русија, Индија… Видите да већина човечанства не признаје ту самопроглашену државу, да многе државе повлаче признање, а сада смо утврдили и како се признање неких мајушних држава добијало – радило се и новцем, и обећањима, и притисцима и претњама“, рекао је Дрецун.
Додао је да и Приштина и западне земље рачунају на то да ће моћи преко притисака, чак и уцена, да натерају Србију да се одрекне дела своје територије.
„Оног тренутка када водећим западним државама буде потпуно јасно да Србија неће подлећи притисцима, чак ни по цену неуласка у ЕУ, да ће инсистирати на томе да се проблем Космета реши компромисом – мислим да ће онда запад морати да крене тим путем и да директиву Приштини“, рекао је Дрецун и додао да су САД адреса са којом може да се разговара.
Коментаришући наводе приштинског координатора за дијалог са Београдом да је прича о ЗСО губљење времена, Дрецун је рекао да онда није требало ни да улазе у процес нормализације односа.
„Кључан део тог договора је ЗСО. Ми желимо да институционално заштитимо положај српског народа, његове слободе и права, да му омогућимо да живи нормално, не да буде чинилац другог и трећег реда, и зато смо приступили у процес нормализације односа“, каже председник Одбора за КиМ истиче да је реч о покушају да се потпуно одбаци бриселски процес и договори који су постигнути.
„Ствара се задати амбијент за рад тима који треба да дефинише статут ЗСО, којем се унапред поручује да све то што ради не треба да буде у складу са Бриселским споразумом, него са тзв. уставом, а то је и Рамуш Харадинај урадио. Дакле, неодговорно, провокативно понашање Приштине, супротно од онога што је договорено и што би требало да буде и интерес Албанаца“, додао је Дрецун.
Коментаришући то што 14. јуна Еулекс, после 10 година, завршава своју мисију на Космету, Дрецун је рекао да је то у пуној супротности са Резолуцијом 1244.
„Институције које функционишу у нашој јужној покрајини, немају потребан капацитет да обезбеде пуно поштовање права у слобода српског народа, јер га дискриминишу. Зато је неопходно активно међународно учешће у тим институцијама, а не некакав посматрачки статус. Чини ми се да ће ова суштинска редукција мандата Еулекса бити у пуној супротности са Резолуцијом 1244 и да је у потпуности усклађена са одбаченим Ахтисаријевим планом, који предвиђа динамику и кораке ка пуном заокруживању самопроглашене државности Косова“, рекао је Дрецун.
Додао је да се саветодавном улогом мења мандат и излази из статусно неутралног оквира, као и да ће ова одлука додатно дестабилизовати српски народ и одузети му могућност да „како тако“ оствари своја права.
Поручио је да српске власти нису задовољне укупним резултатима Еулекса.
„Управо због тога што се он није понашао статусно неутрално у највећем делу своје мисије. Било је много оптужби за корупцију, мада су оне долазиле изнутра. Али какав год да је, он је представљао неку шансу“, рекао је Дрецун.
Говорећи о истрази о убиству Оливера Ивановића, председник Одбора за КиМ је закључио да у Приштини, а и код водећих западних земаља, нема политичке воље да се то реши.
„У противном бисмо имали много озбиљнију истрагу. Прво је био покушај да се одговорност пребаци на Београд, а када им то није успело, пробали су да све то мало гурну у заборав… Сада видимо неке бесмислене аргументе – те била је магла, те камере нису радиле. Све то говори да не постоји политичка воља да се разреши убиство Оливера Ивановића“, рекао је Дрецун.
РТС