Током посете француског председника Емануела Макрона Санкт Петербургу Русија и Француска не само да разматрају горуће теме светске геополитике, већ су и потписале споразуме у вредности од милијарду евра, пише Спутњик.
Важну информацију која потврђује да Макрон није дошао „форме ради“ у северну руску престоницу на економски форум, новинарима је саопштио шеф Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев.
Владимир Путин је са задовољством констатовао да је трговачка размена између две земље порасла за 16,5 одсто у односу на прошлу годину, док је у првом тромесечју ове године додатно порасла за 25 одсто. Руски председник је додао да француске компаније активно учествују у енергетским пројектима у вези са терминалима за течни гас на Јамалу, руском полуострву изнад поларног круга. Такође, Путин је констатовао да „Росатом“ обезбеђује чак четвртину укупних потреба Француске за нуклеарним горивом, као и да се реализују велики заједнички пројекти и у другим браншама, попут оних у авио и прехрамбеној индустрији и у пољопривреди.
Вероватно се може рећи да су бизнис и економске тежње обе државе позитивно утицали на политичке односе, који иначе, не само због Украјине и ситуације у Сирији, пролазе кроз кризни период, истиче за Спутњик Надежда Узунова, са Руског института стратешких студија. Саговорница Спутњика која се бави питањима Француске, додаје да радује економски раст у размени две земље, али да он још не може да се пореди са златним периодом, односно са средином прве деценије 21. века.
„Као што можемо видети, на форуму у Санкт Петербургу учествују озбиљне француске компаније и то је већ значајан показатељ да је Француска спремна да обнови односе са Русијом. Сама чињеница да је лично дошао Макрон, који се прилично критички односи према Москви, већ сведочи да се односи померају са мртве тачке. А онда и то што су потписани уговори у области космонаутике, као и то што су уговорене испоруке нуклеарног горива, говори за себе. Русија би требало да обезбеђује до 25 одсто укупних потреба за ураном Француске, која је традиционално оријентисана на нуклеарну енергију. Такође, важно је поменути да ће се и даље развијати иначе добра сарадња у аутоиндустрији“, објашњава Узунова.
Још једна веома интересантна чињеница је и то да су у Санкт Петербургу потписани уговори о сарадњи у области дигиталне економије, бранше коју управо француски председник веома подржава и подстиче.
Француска је схватила да се развијањем тих технологија омогућава значајно место на тржишту у будућности, а са друге стране, Русија је жељна да прати те трендове и сама препознаје своје интересе у тој области. Узунова објашњава да зато не чуди што је на руско тржиште већ ушло неколико компанија које се баве иновативним пројектима у тој области.
Москва већ дуже време ради на томе да смањи зависност своје економије и целокупног привредног развоја од енергетског сектора који традиционално обезбеђује највећи део државног буџета.
Са оваквим гледиштем се слаже и Михаил Бељајев, стручњак са московског Института тржишта фондова и управе, који објашњава да Француска схвата да је Русија традиционално јака у области технике и програмирања:
„Зато је посебно важан споразум потписан у области информационих технологија. Свиђало се то некоме или не, ми смо сведоци ере где на сцену ступа све већа улога вештачке интелигенције, као и дигитализација економије, где Француска крупним корацима гази напред, са веома јаком и конкретном жељом да постане лидер у овој области“, истиче Бељајев.
Саговорник Спутњика посебну пажњу поклања чињеници да је Француска одлучна да путем своје фирме „Тотал“ настави сарадњу са руским партнерима на Арктику, односно на Јамалу у оквиру пројекта „Арктик СПГ 2“. Овде се ради о арктичком путу и развоју северних изворишта гаса, његовој преради и транспорту у Југоисточну Азију.
„Француска је далековида, схвата да се центар светског развоја премешта на југ Азије, у Кину, Индонезију и друге земље региона. Зато ће краћи, северни, арктички пут, играти суштински важну улогу у будућем економском простору. Француска жели да буде лидер и да се придружи онима који већ учествују у пројектима будућности“, објашњава Бељајев.
Стручњак московског Института тржишта фондова закључује да својим понашањем француски лидер почиње да подсећа на Де Гола, односно да Француска личи на некадашњег озбиљног политичког светског играча, који није дозвољавао да падне под потпуни утицај и диктат САД.
Бељајев додаје да Француска свој политички и економски суверенитет може очувати кроз савез са Русијом.
/rs.sputniknews.com/