За вас смо издвојили 5 веома исплативих бизниса који ће вам засигурно донети позамашну своту новца.
Србија је једна од земаља са прилично великим одливом становништва. Један од главних разлога је то што људи јако тешко проналазе посао или раде за минималне плате са којима не могу да покрију основне животне потребе.
Једно од решења за овај проблем је покретање сопственог бизниса, а неке од ових идеја могу вам донети и врхунску зараду. За вас смо издвојили 5 веома исплативих бизниса који ће вам засигурно донети позамашну своту новца.
1. Узгој ароније
У нашој земљи свакодневно се повећава број произвођача воћа и лековитог биља. Такође, повећавају се и површине под органском производњом.
Последњих година знатно је повећан број произвођача ароније. У питању је биљка позната и као сибирска боровница, богата антиоксидантима и све је траженија како кад нас, тако и у свету.
Ово воће веома је исплативо за узгој јер нису захтевне, имају добру цену и сигурног купца.
Аронија достиже пуни род у осмој години, а по жбуну даје и до 10 килограма плода. Стручњаци, али и узгајивачи кажу да у добрим годинама ова производња може, по хектару, да донесе приход већи од 30 хиљада евра.
Врло је лековита и хранљива, садржи малу количину калорија и доста витамина и минерала. Од ароније првенствено правимо џемове, потом вино, ракију и ликер. Од једног килограма ароније може се направити пола литра сока.
2. Узгој индустријске конопље
Узгој индустријске конопље доживљава невероватан раст у Србији, а разлог је добра зарада од продаје цвета и зрна.
У нашој земљи је пре неколико година њено узгајање почело да доживљава експанзију. Прошле године је под засадима индустријске конопље било око 500 хектара, а очекује се да за пет до десет година, под конопљом буде неколико десетина хиљада хектара.
Примена конопља невероватно се брзо шири и то у производњи папира, материјала за аутомобилску индустрију, биоразградиве пластике, фармацији , или грађевинској индустрији.
Конопља практично може цела да се искористи, али у Србији се тренутно користе само цвет и зрно.
Након обраде стабљике део који отпадне може и да се балира, па да се онда од њих праве веома квалитетни брикети за грејање. Индустријска конопља је веома захвална за узгајање, јер практично немате никакву обавезу око ње након што је посејете.
3. Тражење тартуфа
Тартуфи могу бити добар извор зараде за оне који знају како да их траже и пласирају. Оно што је велика предност јесте да квалитет, мирис и укус тартуфа који расту у Србији, многи тврде, не може да се мери ни са једном другом врстом ових гљива у свету.
Реч је о једној од најцењенијих и најскупљих гљива на свету. Поред изузетног укуса, чувени су и по својим лековитим својствима.
Тартуф је веома цењена намирница у гастрономији јер се тешко долази до њега и не постоји могућност да се вештачки узгаја.
Тартуфи се могу наћи и у Србији. Постоје посебни терени који погодују развоју тартуфа. Белих и црних тартуфа највише има око река Јасенице, Караш, Луг и Босут, затим у околини Обедске баре и Делиблатске пешчаре, али и на Фрушкој гори, планинама Космај, Рудник, Опленац и на Сврљишким планинама.
Зарада од продаје тартуфа креће се и до 5.000 евра по килограму.
4. Узгој стевије
Економски значај стевије очигледно постаје све већи.
Први и најчешћи начин прераде је сушење и млевење листа стевије, такозвани зелени прах.
Други начин је потапање сувог листа у млаку воду. Том приликом из листа у воду прелазе стевиозиди, гликозиди, одговорни за сладак укус. Неколико капи тог сирупа је довољно да се заслади чај, кафа или штошта друго.
Трећи начин прераде је индустријски процес приликом чега се из зеленог праха одвајају искључиво гликозиди и добија чист бели прах који је мноштво пута слађи од било ког шећера. У прилог томе и чињеница да опрема за овај процес није прескупа и лако може постати власништво малих предузећа, што би постепено одузимало део колача добро развијеној индустрији шећера.
Управо из ових разлога стевија, постаје све траженија у Европи а суви лист, оправдано држи високу цену. Да ствар буде још занимљивија, потражња је толика да производња не може да задовољи потребе тржишта.
Процењује се да у Србији може да се засади на хиљаде хектара под стевијом а да би сва количина ове биљке нашла пут ка домаћим и иностраним купцима.
Саднице за плантажно гајење се могу поручити код специјализованих произвођача, и то по врло повољним ценама, а зарада од продаје ове биљке може бити вишеструко исплатива.
5. Узгој лешника
Калкулација је јасна, са једног хектара лешника минимална зарада је 6.670 еура. Потражња је огромна, тржиште отворено, откупна цена на велико је око 10 евра, док у малопродаји килограм лешника кошта 2.400 динара. Саднице леске су дефицитарне, али се могу наћи у појединим расадницима. И њихова цена варира у зависности од тога да ли је реч о изданичкој произвидњи где саднице рађају већ наредне године или калемљеној биљки која приходује тек четврте године.
Лешник као посебно профитабилна врста интересантан је јер су површине под малином већ достигле максимум. Успева готово на свим теренима до 1.000 метара надморске висине, не захтева посебно плодно земљиште, нити припрему. Довољно је ископати рупе до педесет центиметара, на растојању пет пута три, што је по хектару око 667 стабала.
Рад око лешника се своди на кошење траве, ђубрење, довољно је једно до два третирања против штеточина, док у вишим пределима чак не морате ништа да употребљаве од пестицида. Можете ићи на чисту органску производњу, а ти плодови имају и већу вредност на тржишту.
Лешника у Србији нема довољно ни за потребе домаћица, тако да је препоручљиво узгајати га. Ова биљка живи до 50 година. Коштуњаво воће је изузетно богато омега три и омега шест масним киселинама. Посебно се препоручује деци, спортистима и старијима јер спречава срчани удар.
Еспресо