Боја овог језера је трајна и не мења се током целе године, а вода остаје ружичаста чак и ако се захвати у посуду. Први запис о ружичастом језеру на острву Мидл у западној Аустралији потиче из 1802. године.
Британски поморац и хидрограф Метју Флиндерс тада се усидрио код острва на свом путу за Сиднеј. Током 19. века острво Мидл су настањивали ловци на фоке и китове. Почетком 20. века на делу језера је направљена солана, која је убрзо потом напуштена.
Ни данас није тачно познато чему језеро Хилер дугује своју јединствену ружичасту боју.
Године 1950. године група научника је истраживала узроке боје језера, али узорци језерске воде нису садржавали трагове алги, које иначе најчешће дају боју води.
Ипак, спекулише се да је ружичаста боја језера, попут сличних феномена, резултат високог нивоа сланоће и присуства алги које воле со, као што су дуналиелла салина и ружичасте бактерије халобактериа.
Али, за разлику од других ружичастих језера, која мењају боју у складу са променама темпертуре, језеро Хилер је ружичасто целе године.
Боја језера је трајна, што значи да остаје ружичаста чак и када се захвати у неку посуду, пише Б92.
Језеро, окружено шумом еукалиптуса и чајевца, од океана дели уско подручје пешчаних дина, а само језеро је дугачко око 600 метара.
Оно је велика туристичка атракција, а захваљујући високом нивоу соли веома занимљиво да плутати у њему.
Ипак, будући да се острво користи само у истраживачке сврхе, купање није баш тако често.
Б92