Пољска се залаже за пријем Украјине и Грузије у НАТО, али руски експерти оцењују да ће такве тежње остати само „пусти снови“, све док се не реше многи нагомилани проблеми у тим земљама.
Председник пољског парламента Марек Кучински је изјавио да Варшава подржава чланство Украјине и Грузије у НАТО-у и да „врата Алијансе треба да буду отворена за све земље које деле вредности и обавезе које проистичу из чланства у НАТО-у“.
Поред тога, Кучински сматра да остављање тих држава ван НАТО-а угрожава стабилност.
Директор руског Центра за војно-политичка истраживања МГИМО, доктор историјских наука Алексеј Подберескин сматра да такве изјаве одражавају општу концепцију западне војнополитичке коалиције, али да ће све остати само на причи.
„Та концепција се сада формира прилично брзо, а њен циљ је максимална дестабилизација ситуације на постсовјетском простору и покушај да се од Русије отргну земље које су под њеним утицајем, а имају било какву шансу да се придруже западној Алијанси. Тако да је општа логика јасна“, сматра Подберескин.
Према његовим речима, Украјина и Грузија су у великој мери спремне за придруживање НАТО-у, али због политичких и правних питања оне чак не могу да претендују на чланство у Алијанси.
„На територији држава које ступају у НАТО не сме да буде конфликата и територијалних претензија суседа, а они таквих проблема имају на претек. У том смислу земље НАТО-а ће се формално противити пријему Украјине и Грузије. Осим тога, озбиљна социјално-економска нестабилност у тим државама значи да у сваком моменту може да наступи унутарполитичка криза, што НАТО-у апсолутно није потребно. Због тога мислим да ће НАТО развијати сфере сарадње, подржаваће русофобична, антируска расположења и постепено ће интегрисати те земље у структуре блока, али без правне формализације тих односа“, навео је Подберескин.
Научни сарадник Центра за евроатлантске студије Сергеј Јермаков такође сматра да су шансе уласка Украјине и Грузије у чланство НАТО-а минималне.
„Заправо, овде нема глобалних промена у политици НАТО-а. Уосталом, и генерални секретар те организације Јенс Столтенберг говорио је о томе да ће Украјина и Грузија једном, у будућности, ући у НАТО, али никакве конкретне рокове није помињао. Тренутно су такве шансе, с правне тачке гледишта, прилично мале“, сматра Јермаков.
Експерт додаје да Грузија прилично активно сарађује са НАТО-ом, иако није чланица те организације.
„Штавише, Грузија је ангажована у снагама реаговања НАТО-а, спроводе се свемогуће војне вежбе у Грузији, а на територији те земље постоје објекти који служе интересима САД и Северноатлантског савеза. Тренд је јасан. Ради се о томе да руководство Алијансе говори о томе да је сада најважније фокусирати се на тзв. земље-аспиранте, које желе да уђу у НАТО, како би се још више продубила и ојачала сарадња са земљама-чланицама Алијансе и, сходно томе, те земље повећале неопходне потенцијале и друге могућности, које би им омогућиле да се прикључе НАТО-у и на тој правној основи“, каже Јермаков.
Викторија Легранова, стручњак за међународну безбедност, наводи да су пољске политичке елите у паници, јер схватају да се Немачка и Француска постепено крећу ка нормализацији односа са Русијом, због чега источноевропски званичници стално покрећу тему евроатлантске солидарности и вредности.
„И, наравно, да би повећали свој геополитички значај они морају да привуку Украјину и Грузију, а то одговара и Американцима. Ради се о томе да Америка увиђа да је могуће захлађење економских односа са Западном Европом, од Немачке до Италије, и због тога САД играју на карту Источне Европе, и Пољска то схвата. Међутим, Пољаци не узимају у обзир то како САД доживљавају своје источноевропске партнере — као ’своје бескућнике‘. Управо такав израз сам чула од једног америчког генерала на састанку Алијансе, који је у том контексту помињао Пољску, Бугарску и друге земље“, навела је Легранова.
Легранова сматра да НАТО може да прикључи Грузију и Украјину, али да би та одлука била политичка.
„Шта је, у ствари, придруживање НАТО-у? То је постизање оперативне компатибилности војске. Да би се то постигло, Украјини су потребне милијарде инвестиција. Са Грузијом то иде лакше, јер је мала земља. Ипак, остаје чињеница да Грузија и Украјина не одговарају критеријумима НАТО-а, јер оне имају проблеме са територијалном целовитошћу, а у Украјини такође недостаје политичка стабилност и бележи се пад стандарда живота. О каквој политичкој стабилности можемо да говоримо ако постаје све очигледније да грађани немају шта да једу, а пропаганда која зрачи са ТВ екрана се не може јести. Американци су успели да подигну пољске оружане снаге и да их опреме по стандардима НАТО-а, али ту је уложен толики новац да је непожељно откривати суму, како је не би сазнало више од сто милиона сиромашнијих америчких пореских обвезника. На Украјину би морали да потроше знатно више“, рекла је Легранова.
Говорећи о мерама које би Москва могла да предузме у случају да Украјина и Грузија уђу у НАТО, Легранова сматра да би требало значајно ојачати противракетну одбрану на граници, а такође и „укључити Абхазију и Јужну Осетију у састав Русије“.
/rs.sputniknews.com