Приближавање Колумбије НАТО алијанси слика је најновије Трампове агресивне политике, чији је прави циљ изолација Венецуеле. Тај сценарио у одређеној мери је одговор на јачање руско-венецуеланских односа и веза.
Колумбија ове недеље и формално постаје први латиноамерички „глобални партнер“ НАТО-а. Та земља и алијанса постигле су споразум о партнерству у мају прошле године следећи закључке мировног споразума са Револуционарним оружаним снагама Колумбије.
Председник Хуан Мануел Сантос оценио је партнерско придруживање као врло важно, уз констатацију да ће Колумбија бити „једина земља у Латинској Америци са том привилегијом“.
Да ли је формализовање сарадње у Бриселу амерички одговор на нову победу Николаса Мадура на председничким изборима у Венецуели и колико овај потез чланица НАТО-а предвођених Сједињеним Државама даје могућност отварања новог жаришта на овом крају света?
Професор Факултета за међународне односе Универзитет у Санкт Петербургу, стручњак за Латинску Америку Виктор Хајфец, каже да је припрема да се овај статус додели баш Колумбији очигледно трајала и да је повезана са тим што САД учествују у реализацији мировног процеса у тој земљи. Међутим, постоји још један разлог зашто се оволико пожурило са јачањем веза са Колумбијом преко НАТО-а, каже Хајфец за Спутњик.
„Претпостављам да је овакав сценарио у одређеној мери одговор на јачање руско-венецуеланских односа и веза. Колумбија и Венецуела имају напете односе, повремено избијају сукоби, утихну, па се опет заоштре. Државе повремено оптужују једна другу за нарушавање територијалног суверенитета. Такође, важан моменат је и то што Колумбија није признала резултате избора у Венецуели. Највероватније, а у складу са свим садашњим околностима, можемо претпоставити да ће на власт у Колумбији овог лета доћи још више десно оријентисане политичке снаге и да ће се односи са Венецуелом додатно погоршати. Тако да је истовремено додељивање овог статуса Колумбији врста одговора на целокупну ситуацију у региону“, каже Хајфец.
Стручњак за Латинску Америку из Београда Триво Инђић за Спутњик каже да је приближавање Колумбије НАТО-у заправо слика најновије Трампове агресивне политике, чији је прави циљ изолација Венецуеле, јер је евидентно да се та земља полако окружује комшијама које последњих година имају изразито непријатељски став, а међу њима је од пре две године и Бразил.
Инђић подсећа да је Венецуела са Колумбијом имала низ сукоба, јер се у њу склањао један број колумбијских герилаца, али и обрнуто, један број становника Венецуеле се склањао у Колумбију, наводно под притиском и због проблема које је имао са венецуеланским режимом. Граница између Венецуеле и Колумбије је политички врло осетљива и изражава стање трајних, вишегодишњих притисака на Венецуелу, на њену изолацију од суседних земаља, каже Инђић.
„Чини ми се да ово није добар потез, ради се о томе да је Трампова администрација у овом тренутку пуна људи који су и раније били ангажовани у Латинској Америци на пословима борбе против демократских режима и да је у питању једна политика активирања оног истог агресивног става Трампове владе који се показује и на примеру Северне Кореје и Блиског Истока, тако да ми све то не обећава баш никакву у светлу будућност“, оцењује Инђић.
Он подсећа да су се у последње време водили преговори око дијалога између Владе и опозиције Венецуеле, који су отварали перспективу, те да је та опција овом врстом притиска, уласком Колумбије у сарадњу са НАТО-ом, стављена под знак питања.
Поредак у Колумбији је у последње време оптерећен и великим застојем такозваног дијалога Владе Колумбије са герилским покретима, ради се о њиховој такозваној интеграцији у миран политички живот. То изазива бројне отпоре, укључујући и отпор САД, јер постоји сумња да бивши герилци тиме да повећају свој политички утицај у земљи, објашњава Инђић.
„Колумбија је и раније била у плановима војне сарадње и помоћи САД која се у виду борбе против нарко-дилера изражавала практично пуном зависношћу Колумбије од северноамеричке политике. Зато мислим да није добра опција да се латиноамеричке земље везују директно за НАТО. Са глобалног становишта, то ће бити значајан поремећај односа снага и све мировне иницијативе које су желеле да постигну Русија, Кина и низ других земаља, укључујући Северну Кореју, ставља под сумњу“, тврди Инђић.
Области сарадње Колумбије са НАТО-ом обухватиће сајбер и поморску безбедност, тероризам и његове везе са организованим криминалом и изградњу капацитета и могућности колумбијских оружаних снага, објашњено је на сајту НАТО-а.
Међутим, професор Виктор Хајфец тврди да то што Колумбија добија статус глобалног партнера не значи да ће она већ сутра постати чланица НАТО-а, па чак ни у блиској будућности.
„Важно је истаћи да се овој одлуци не радују и други суседи Колумбије, не само Венецуела. И друге државе Латинске Америке које су у близини Колумбије нису срећне због чињенице да ће на територији ове државе остати америчке војне базе. Интересантно је да је сама Америка у неком тренутку хтела да их затвори, али да је Колумбија желела њихов останак, јер 14 база значи и велики број радних места за локално становништво. Колумбија жели одређену сигурност у случају да се односи са Венецуелом додатно погоршају“, објашњава саговорник Спутњика из Русије.
Поред Колумбије, НАТО на листи „глобалних партнера“ широм планете има Авганистан, Аустралију, Ирак, Јапан, Републику Кореју, Монголију, Нови Зеланд и Пакистан.
Свака од тих земаља развила је индивидуални програм о сарадњи и партнерству, а многе активно учествују у мисијама НАТО-а. Саговорници Спутњика оцењују да су мале шансе да Колумбија на било који начин учествује у операцијама НАТО у осталим деловима света.
https://rs.sputniknews.com