Одлука председника Италије Серђа Матареле да не прихвати предложеног министра привреде и финансија отворила је уставну кризу у земљи, која би на крају могла имати супротни ефекат од жељеног — да се земља заштити од штетних економских последица, оцењује аналитичар Енеа Дезидери.
Две партије које су договориле састав коалиционе владе — Покрет Пет звездица и Лига — одбиле су да понуде новог кандидата за то министарско место уместо Паола Савоне, познатог противника чланства Италије у еврозони.
Матарела је на то одговорио одбијањем да одобри нову владу. Одлуку је образложио тиме да напуштање евра није било тема кампање пред изборе, одржане још 4. марта, као и да за би тако велики корак била неопходна јавна дебата и претходна провера код бирачког тела, уместо да увођења на „задња врата“.
Покрет Пет звездица и Лига, међутим, нису попустили, тако да Италију на јесен чекају избори.
Само четири пута у историји Републике Италије озбиљно је покретана могућност опозива шефа државе, али се никада није ишло до краја.
Због изузетно сложеног италијанског политичког система, опозив председника има слабе изгледе за успех, иако није потпуно незамислив. За тако нешто, већина у парламенту је неопходан, али не и довољан услов. Поред тога, под знаком питања је и да ли је Матарела изашао из оквира свог мандата, иако га је свакако „растегао“, оценио је Дезидери у тексту за аналитички центар „Опен Јуроп“, са седиштем у Лондону.
Шта год буде уследило, велики јаз између парламента и председника не представља најбољи допринос италијанском политичком систему, познатом по „парадоксалној комбинацији нестабилности и инерције“.
Криза ће само удаљити изборно тело од политичких институција, у време када исход избора показује да италијански бирачи желе радикалну промену економске политике.
Управо зато би намера председника Марателе да заштити Италију од последица власти евроскептичне владе могла да има „ефекат бумеранга“.
Дезидери напомиње да Покрет Пет звездица, сам по себи, није евроскептична, већ популистичка странка, али одлука Матареле ће га вероватно гурнути у том правцу, јер подстиче наратив који вољу народа супротставља естаблишменту ЕУ и глобалном тржишту.
Штавише, постојећа криза могла би експоненцијално да убрза такав тренд и шире у Италији, што доводи до ризика да би најјаче странке у кампањи на предстојећим изборима могле наступити са отворено евроскептичним платформама.
Покрет Пет звездица је захтевом за опозив председника већ сигнализирао тврђи став. У међувремену, Лига ће вероватно покушати да напусти блок десног центра и на изборе изађе самостално.
Због свих неизвесности које је покренула уставна криза, тешко је изнети краткорочне прогнозе догађаја у Италији.
Постоји могућност да нови избори изроде ситуацији сличну постојећој, али са још већом подршком снагама усмереним против естаблишмента, јачом Лигом и кампањом са изразитим евроскептичним тоновима, закључује Дезидери.
Танјуг