Витезови српске дипоматије: „Све за Србију, Србију ни за шта“

У Београду обележен Дан српске дипломатије. Потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је да Србија предано ради на остваривању пуноправног чланства у ЕУ и да очекује да процес проширења уђе у нову фазу, где би, како је рекао, Србија допринела да Унија постане снажнија.

министар спољних послова Ивица Дачић (фото : Лола Ђорђевић)

Европски пут је спољнополитички приоритет Србије, рекао је Дачић и додао да, када је о Косову и Метохији реч, опредељеност наше земље је да се то питање реши дијалогом без фаворизовања.

Србија, казао је шеф српске дипломатије, наставља свој европски пут у жељи да се чвршће интегрише у породицу народа којој припада.

Оценио је да приступни процес не одговара динамици реформи које Србија спроводи ужурбано.

„Србија предано ради на остваривању пуноправног чланства у ЕУ, очекујући да процес проширења уђе у нову фазу, где би Србија допринела да Унија постане снажнија“, навео је Дачић и додао да Београд верује да је једна од фундаменталних вредности ЕУ разноликост и богатство чланица које ће се употпунити уласком Србије.

„Не намеравамо да изгубимо своје вредности, које су увек биле европске са својим особеностима“, нагласио је Дачић.

амбасадор Руске Федерације на Дану дипломатије(Фото Лола Ђорђевић)

Дачић је говрећи о Косову и Метохији рекао да је Србија за наставак разговора, те да је уздржаном реакцијом на провокације доказала зрелост.

„Демократски капацитет српског друштва кроз унутрашњи дијалог додатно учвршћује легитимитет позиције да кроз разговоре дођемо до решења, без уцена. Двосмерност процеса је веома важан и очкеујемо да приштинске власти испуне свој део обавеза, као нужну претпоставку исхода којем годинама тежмо“, рекао је он.

Дачић је истакао да Србија наставља да улаже напоре како би односи са суседима били на сто вишем нивоу, додајући да Србија сматра да добра пословна клима и чвршће економске везе могу бити корисне за процес помирења.

Такође, казао је, Србија ће наставити са развојем и обнављањем традиционалних пријатељских односа са свим земљама света.

Најавио је да ће Србија наставити са снажењем Министарства спољних послова кроз професионализацију, модернизацију и подмлађивање.

Позвао је дипломате да дају све од себе да заштите српске националне интересе.

Дан српске дипломатије (Фото :Лола Ђорђевић)

Витезови српске дипоматије

Своје обраћање, пред бројним амбасадорима, међу којима су били и амбасадори Руске Федерације, САД, Француске, Немачке, завршио је крилатицом српске дипломатије „Све за Србију, Србију ни за шта“.

Поводом Дана српске дипломатије додељено је и највише дипломатско признање „Витез светосавског пацифизма“.

Дачић је истакао да су витезови српске дипоматије људи који су се посебно издвојили у сарадњи у очувању идентитета, задужибинарства, хуманитарног рада, као и сећања на жртве.

Лауреати у области очувања српског културног идентитета су Роксанда Илинчић, модни креатор високе моде, власник модне куће и модног бренда „Роксанда“ из Лондона, проф. др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета, Марина Арсенијевић, пијаниста и композитор, партнер оркестра „Вест Поинт Академије“ из САД.

Марина Арсенијевић пијаниста и композитор (Фото :Лола Ђорђевић)

Лауреати у области хуманитарног рада и активизма су Арно Гујон, оснивач и директор организације за помоћ Србиа на КиМ „Солидарност за Косово“, Мила Малруни (Милица Пивнички), хуманиста и друштвени активиста, Ребека Мекдоналд (Убавка Митић), директор компање, ктитор, почасни председник Свесрпског самита пословне и академске дијаспоре.

Лауреати у области културе сећања за јасеновачки незаборав проф. др Гидеон Граф, експерт за Аушвиц, Мајданек и Јасеновац, директор изложбе „Јасеновац-право на незаборав“, прве у историји УН одржане ове године у Палати светске организације у Њујорку, Јелена Бухач Радојчић, преживели дечји логораш из Јасеновца, Гојко Рончевић-Мраовић, преживели дечји логораш из логора Јастребарско, Смиља Тишма, преживели дечји логораш и оснивач удружења логораша Јасеновац.

проф. Роуз Гојић Стивенсон-Гуднајт, потпредседник Викимедије, потомак др Давида Албале.(фото Лола Ђорђевић)

Лауреати „За сто година Великог рата“ су др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, др Слободанка Грковић потомак Милунке Савић, прве жене војника у Великом рату, проф. Роуз Гојић Стивенсон-Гуднајт, потпредседник Викимедије, потомак др Давида Албале.

Лауреат за допринос каријерном дипломатском корпусу добио је амбсадор Дарко Танасковић и он је, као први српски дипомата, добио звање дојаена српског дипломатског ешалона са лентом.

Француско-српски химанитарац Арно Гујон (фото: Лола Ђорђевић)

У име свих лауреата се захвалио Гујон истичући да је добијено симболично признање српске дипломатије, које је једно од најстаријих у свету.

„Част нам је што смо добили признање, и то нам је подстрек за даљи рад. Посебна ми је част што сам у окружењу тако угледних личности који су светски, а уједно наши“, поручио је Гујон.

Након уручења лауреата отворена је изложба портрета Марине Гавански Зисис под називом „Златни Срби“.