Прича о убиству новинара Аркадија Бабченка у украјинској престоници завршена је раније него што се очекивало. Сада би ваљало анализирати шта се заправо десило, јер Служби безбедности Украјине свакако морамо да посветимо пажњу након спровођења ове уврнуте афере.
То да је веома мали број људи знао да је догађај исцениран је чињеница. У супротном, информације би одмах процуриле у јавност, а компетентнији, али опрезни лидери који обликују јавно мњење у Украјини се сигурно не би уплетали у у ову прљаву причу све до званичне изјаве.
Али ипак, ко је „наручио музику“ у овом сценарију, и који је смишљао овај сплет догађаја. Свакако не неки „геније“ из Службе безбедности Украјине. За њих, игре ове величине нису приоритет. Њихов задатак је да земљу полако руше. Али зато САД имају доста користи, тако да је Украјина поново постала лутка у прљавој игри Запада против Русије.
Наравно, многи ће рећи- па, Бабченко је жив, шта сада хоћете? Одговор на ово питање може се наћи у проучавању украјинског медијског окружења у последња 24 сата. Вест о убиству Бабченка је била озвучена у медијима 24 сата, а увече, на врхунцу активности електронских масовних медија, покренули су нову – да је Бабченко жив.
Чини се да су могли још мало сачекати, али су се бојали да ће се тема „охладити“. А на брифингу, специјално организованом за ту прилику, новинара показују јавности.
Начелник Службе безбедности, Василиј Грицак, није крио да је „операција“ унапред планирана: „Спречили смо покушај убиства Бабченка извршењем посебне операције. СБУ је унапред добио информацију да ће покушати да убију Бабченка. Отишли смо до људи који су имали ове информације.“
Али да ли је уопште било икаквог покушаја убиства? Или је и то део такозване специјалне операције, чија је сврха била банално оптуживање Русије у овом двосмисленом покушају. У међувремену, сви адути су у рукама Украјине. Сада СБУ, у свом псеудо-тријумфу, а и сам Аркади Бабченко, кога су на овај начин испромовисали, могу да воде ову причу у ком год правцу пожеле, да дају имена, а светска заједница ће се томе радо придружити.
Тако је на брифингу Грицак, иако није први који је окривио, ипак јуказао на Русију као наручиоца „убиства“: „Одлучено је да се спроведе операција, захваљујући којој смо успели да прикупимо доказе о деловању руских специјалних служби. Они су регрутовали грађанина Украјине који је добио задатак да за новчану награду пронађе починиоца убиства.“
„Данас ћу навести почетно слово његовог имена -“ Г „, – рекао је шеф СБУ, додајући да је“пре три сата ухапшен у Кијеву“.
„Сада се спроводе истражне радње у вези њега, а извршени су и бројни претреси на месту пребивалишта и привременог боравка овог грађанина“, рекао је он.
Грицак је такође рекао да су „наручиоци обећали извршитељу – држављанину Украјине, бившем учеснику операције у Донбасу, 30 хиљада долара, од којих је 15 пребачено унапред“. Сам грађанин „Г“ добио је још 10 хиљада долара као посредник.
Наручиоци ове маскараде су се цео дан наслађивали информационим вакуумом и празним оптужбама. Сада, притиском на окидач, могу уживати у плодовима свог рада. Ништа не могу да кажем осим – одлична провокација у право време – предстојећи светски куп, који дошта кошта Русију, плус Међународни економски форум у Санкт Петербургу који је Русији донео многе уговоре, укључујући и са Европом, која је до недавно, како се чини, само уводила нове санкција.
Али, у међувремену, санкције су постале камен спотицања Сједињених Америчких Држава. У последње време Европа гласно говори о потреби њиховог укидања. Поготово након лоше одлуке Трампа да напустили нуклеарни споразум са Ираном, а затим и након одлуке да америчку амбасаду пренесе из Тел Авива у Јерусалим, што је довело не само до међународног скандала, већ и до нових сукоба у појасу Газе.
Када је статус Сједињених Америчких Држава у Европској унији потресен и Европљани се враћају Русији као спаситељу, Сједињене Америчке Државе морају да предузму екстремне јере. Дакле, историја са малезијским Боингом је оживела. А када је Русија успешно одбила овај напад, САД су морале да измисле нешто ново.