Одговори украјинског становништва на анкету Џона Мекејна указују на потребу за великом „државном променом“
Међу Украјинцима је више оних који сумњају у корисност приступања Украјине ЕУ и НАТО-у, а антирејтинг Порошенка је достигао рекордних 80%. Ово су подаци истраживања које је спровела група „Рејтинг“ у Украјини, коју је наручио Међународни републикански институт (САД), на чијем је челу Џон Мекејн. Истраживање је обухватало 2400 грађана Украјине, који су одговарали на питања: како ће гласати на предстојећим изборима, да ли верују политичарима, да ли желе да наставе политику придруживања Украјине Европској унији и НАТО-у.
Резултати истраживања објављени су на сајту групе „Рејтинг„.
На питање: „Да ли се држава креће у правом смеру?“ Украјинци су одговорили са не – 71%, при чему 63% у западним регионима и 77% на истоку земље. До револуције је тај проценат био мањи – 64-69%, то јест, садашња влада није извукла државу из ћорсокака, напротив. У исто време очекивања становништва Украјине од Мајдана су пропала – надали су се чуду до септембра 2014. године, а од тада чврсто верују у то да је земља иде у погрешном правцу. И данас је тако.
А и како да правац буде исправак ако се код 58% испитаника за 12 месеци погоршала економска ситуација? Благостање оних на власти се у периоду од 2011. до 2014. се стабино побољшава.
Рејтинг председника Порошенка је у паду још од лета 2015. године: са 24% потпуног или делимичног поверења пао је на 12%. Током последња три месеца (истраживање је спроведено у марту 2018), проценат оних који су незадовољни радом председника Украјине је порастао на 81%. Ако узмемо у обзир да ће доћи до другог повећања цене гаса од 70%, на предстојећим избори ће 100% украјинских грађана бити против Порошенка.
Испитаници су једногласно рекли да се корупција не смањује, борба против ње се води само са говорница и на папиру. Што се тиче међународне заједнице, било би боље да Запад уведе санкције против украјинских корупциониста (за то је 47% испитаника „за“) или чак заустави кредитирање и финансијску помоћ држави (38%).
Главна ствар која брине Украјинце није питање чланства у ЕУ и НАТО, већ рат у Донбасу (25%), раст цена (42%) и повећање тарифа за комуналне услуге (38%), здравство (23%), незапосленост ( 21%) и корупција у државним органима (25%).
И 70% испитаника је сигурно да, ако је потребно, неће моћи да добију висококвалитетну медицинску негу у Украјини.
Оно што је интересантно, је да „руско присуство на Криму“ брине само 3% испитаника.
Иако 52% Украјинаца верује да је неопходно да се настави са покушајима придруживања ЕУ, за улазак у Царинску унију је 18%. Такве одговори су социолози забележили тек након државног удара: пре њега су присталице ЦУ биле двоструко веће. Не изненађује – Кримљани и становници Донбанса су увек били за савез са Русијом. Интересантно је и то да је стара, државним ударом свргнута Влада успела да повећа број проевропских присталица са 36% (2012) до 41-42% и смањи симпатије за савез са Русијом од 43% на 36%, што разбија мит о томе да су Јанукович и владајућа странка били проруски. Ни у ком случају. Украјина се још тада сигурно, глатко, кретала ка Западу.
Слична ситуација је и са уласка у НАТО – за три месеца број противника НАТО-а порастао је за 7%. Одговору на ово питање је највидљивији ако посматрамо регионалне разлике: НАТО присталице у западним регионима 66% противника – 10%, у источним регионима супротно: присталице – 22%, противници – 55%. Земља је, као и раније, подељена.
Овај исти став може се видети и у односу према Русији и Западној Европи: 41% испитаника верује да Украјина има много више заједничког са Русијом, а 21% сматра да је сличност у свему што се односи на културу и интелектуални живот, а о заједничким вредностима и моралу кажу 39%. У јужној Украјини, ментално-културну сличност са Русијом види 57% испитаника, док са Европом само 14% на истоку – 62%, против 12%. Можемо закључити да, ширењем мржње према Русији, кијевски режим покушава да уништи културно-историјски код већине становника на југоистоку Украјине. Узгред, питање о историјском јединству са Русијом Мекејнаов институт није ни поставо, да после не би морали да размишљају шта да раде са одговорима.
У европску Украјину верују искључиво у западној Украјини – 49%, али и овде сличност са Русијом види 18% испитаника. У централном делу Украјине расположења су различита: 37% осећа блискост са Русијом, 28% – са Европом.
Осећај заједничких моралних вредности са Русијом има 59% у источној Украјини и 57% на југу. Овде се Европљанима осећа само 10% (исток) и 13% (југ).
Одговори на једно питање готово су ујединили источне и западне регије Украјине. „Да ли мислите да данашња омладина може да очекује добру будућност у Украјини?“ 77% испитаника је одговорило негативно, а само 17% – позитивно. Највише од свега не виде будућност у Украјини за децу и унуке на југу – 82%, али слична осећања су свуда.
Наравно, социологија Мекејна је местимично више него сумњива, на пример, у погледу политичких симпатија Украјинаца, који, према истраживању, обожавају бившег министра одбране Анатолија Гриценка и градоначелник Лвова Андреја Садова, а свим авојим бићем мрзе бившег премијера Арсенија Јацењука. Сигурно је да сам Мекејн жели да је тако, па зако у овом делу његово истраживање долази у сукоб с подацима других анкета. Али је зато сада јасно јкога би Мекејн за председника. Јасно је и да је Мекејн одлучио да промовише вечитог губитника Гриценка (2010. је на изборима за председника освојио 1,2% гласова; 2014. у истом својству – 5,48%). Веома је тешко објаснити, одакле данас овај лик има позитиван рејтинг од 28%. Да ли то Мекејн тако визуализује своје жеље за управљање Украјином? „Рејтингу“ је за спровођење истраживања које је наручио Мекејнов институт платио је УСАИД (USAID).
Обратићемо пажњу на још једну суптилну тачку: коефицијент приступачности испитаника је 65,4%. То значи да је 35% испитаника избегло истраживање. Људи у Украјини се плаше да изразе своје мишљење, посебно у вези са изразима саосећања за Русију, са ратом у Донбасу; за „погрешне“ оговоре могли би да одговарају украјинским властима.