Геј-бурме још далеко: Закон о истополним браковима у Србији није ни на помолу

Упркос бројним притисцима из Европе, као и званичним захтевима организатора овогодишње „Параде поноса“ да буде донет закон о истополним заједницама, такав документ још није ни на помолу. Ово је „Новостима“ потврђено у три кључна ресора – министарствима правде, државне управе и локалне самоуправе и за рад и социјална питања.

ThinkStock

Ни у једном од ових ресора, како нам је речено, не само да није формирана радна група за израду прописа, већ, како тврде, нису ни надлежни за писање таквог закона!

А да ће акт који би решио питања наследства, заједничког власништва, посета у болници у хитним ситуацијама, заједничко подизање кредита, право на социјалну помоћ или пензију истополних партнера, бити донет држава је најавила у оквиру Антидискриминаторне стратегије за крај 2017.

Лоптица је у једном тренутку пребачена на Комисију за израду Грађанског законика, којим би требало да буду регулисана и ова права. У Комисији нам је, међутим, потврђено да се питање истополних заједница, баш као и еутаназије и алиментационог фонда, нашло као алтернативно решење у оквиру општих одредаба.

„Постоји члан да би се ова питања могла решити лекс специјалисима, али то не значи да ће те одредбе остати и у финалној верзији Законика, која би могла да буде готова до краја године“,  кажу у Комисији.

У Министарству државне управе кажу да нису задужени за ово питање, али да су упознати са захтевима организација цивилног друштва.

„Уважавамо разлоге и значај решавање овог питања. У оквирима својих надлежности залажемо се за нулту толеранцију према дискриминацији, унапредили смо прописе за упис чињенице промене пола у матичне књиге“, кажу у Министарству.

Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Скупштине, каже, за „Новости“, да законодавни процеси широм света говоре да је правно признавање таквих заједница реалност.

„Све је више земаља које су то учиниле укључујући и неке за које је важило да су изузетно конзервативне. На пример, Црна Гора.Сматрам да то треба урадити. По нашем Уставу то не може бити брак, али може законом уређена заједница. Неке ствари које би биле уређене изгледају неспорне – економска заједница, пензија, наслеђивање, а неке друге подразумевају расправу“, наводи Омеровић.

Законски предлог о регистрованом партнерству у Црној гори предвиђа заједницу две пунолетне особе истог пола склопљену пред матичарем.

ЕВРОПСКА ОБАВЕЗА

Србију чека посао да регулише заједницу особа истог пола због преговарачког поглавља 23, али и пресуде коју је у случају три геј пара донео Европски суд за људска права, пре три године. Њоме се све земље чланице Савета Европе обавезују да регулишу заједнице без обзира у ком облику – да ли ће то бити брак или нешто друго.

http://www.novosti.rs