Кандидатура председника Републике Српске Милорада Додика за члана Председништва БиХ је предмет најоштријих критика Запада који се наводно боји да ће произвести нови рат и распад БиХ.
Тиме је у сену пао предлог СДА да Бакира Изетбеговића наследи Шефик Џаферовић, ратни начелник зеничког Центра службе сигурности, за кога се наводи да је затварао очи на покоље, укључујући оне које је спровео одред главосеча Ел Муџахедин у Возући 1995. године
Тако стручњак за безбедност Џевад Галијашевић упозорава на атмосферу медијског и политичког линча Додика, а да ратна биографија Џаферовића обилује с довољно доказа да буде оптужен и осуђен због ратних злочина. То укључује да је знао, али да ништа није предузео да спречи ритуална клања одреда Ел Муџахедин.
„Уколико надлежне службе хитно не оспоре Џаферовићеву кандидатуру, изборни процес у Босни биће драстично нарушен. Уместо да се нађе на оптуженичкој клупи због ратних злочина над Србима и Хрватима, он би могао да седне у фотељу члана Председништва БиХ. Био би огроман шамар правди и помирењу ако на то место буде изабран човек који се директно доводи у везу с убиствима у Зеници, а затим и у Возући“ – тврди Галијашевић.
Све доказано у Хагу
Галијашевић наводи да је то доказано и у Хашком трибуналу у пресуди Хаџихасановић – Кубура, у којој су детаљно објашњени многи злочини у Средњој Босни.
„Током рата у Зеници, српски и хрватски цивили убијани су и мучени не само у Казнено-поправном дому, већ и у Музичкој гимназији. Џаферовић је у сваком тренутку знао шта се дешава у Одреду Ел Муџахедин зато што је од почетка 1993. њихова база у Зеници била под оперативним мерама локалног ЦСБ под кодним називом „Киншаса“ – каже Галијашевић.
Све спаљено
Галијашевић подсећа да су у злочинима који су почињени након освајања Возуће учестовали и полицајци под Џаферовићевом командом.
„Тада је убијено 465 војника и цивила, протерано око 22.000 мештана, али и до темеља уништено 66 села са око 5.000 кућа, као и 12 цркава и један манастир. За ове злочине нико није одговарао“ – истиче Галијашевић.
Он истиче да је овај одред чинио злочине и над муслиманима, па је 12. маја 1995. из врха Армије БиХ била наређена акција „Врандук“. Међутим, иако је циљ био документовање и пресецање противуставне делатности дела Одреда Ел Муџахедин, овај документ је уништен. Галијашевић додаје и да је у пресуди Хаџихасановић – Кубура доказано убиство 92 лица.
Судар двије струје?
Галијашевић упозорава да је кандидат СДА изабран само са 40 одсто гласова ове странке. Такође да је реч о сукобу зеничког и тузланског одбора СДА, али и „судара џамијске структуре и обавештајно-безбедносног подземља насталог у рату“.
„Бакир Изетбеговић био је сигуран да може изабрати Сафета Софтића и тиме учврстити страначко лидерство и сарадњу са Реисом Хусејном Кавазовићем, али операција коју је водио полутајно у потпуности је пропала. Добио је подељену странку и кандидата који припада моћном Гатачком клану кога подржавају ратни лидери Хасан Ченгић и Шемсудин Мехмедовић“ – каже Галијашевић.
Мучилишта до Озрена
„У овом процесу су разматрана убиства 187 војника и цивила, нестанак 132 особе, силовање три жене, мучења и злостављања у Музичкој школи у Зеници, у објекат Ватростална и Казнено-поправном дому, а у Тешњу, у Основној школи „Јабланица“. Такође и одсецања глава српским ратним заробљеницима на Озрену и Средњој Босни“ – истиче Галијашевић и додаје да Тужилаштво БиХ од 2012. води истрагу за ратни злочин геноцида почињен у Возући 1995. без наде за судским епилогом.
Он указује да Тужилаштво ништа не чини мада су сви масовни злочини на Озрену исламских фанатика, муџахедина и терориста углавном доказани у хашким процесима против команданта Армије БиХ генерала Расима Делића и Енвера Хаџихасановића и команданта Седме муслиманске бригаде пуковника Амира Кубуре.
Претходница Исламске државе
Галијашевић тврди да је још током рата доказано да су кандидат СДА Шефик Џаферовић и Сакиб Махмуљин (командант Трећег корпуса против кога је покренута истрага за злочине муџахедина) имали информацију о заробљавању 53 цивила и војника ВРС 1995. године. Такође, да су дозволили да заробљеници од 11. септембра до 14. децембра 1995. буду ритуално убијани, мучени и масакрирани као што то сада раде Исламска држава и Ал Каида (сјечење, одрубљивање главе и порење).
“ Они ништа нису урадили ни када је спровођена операција праћења и надзора над Аиманом Авадом Дервишем коју је наредио врх Армије БиХ. Само су 31. јануара 1996. прекинули акцију с образложењем да је Дервиш тог дана напустио БиХ, мада је и данас у Зеници“ – каже Галијашевић.
РТРС/Вестионлајн