Хоће ли се Србија, по принципу дугог кувања жабе, сасвим отупела на све спољне сензације, у једном тренутку, скувана наћи у редовима НАТО-а. На делу је нова стратегија Западног војног савеза на коју на време треба указати и супротставити јој се уставном одредницом о неутралности Србије.
Да опасна и актуелна нова стратегија НАТО-а о закулисном увлачењу Србије у своје редове не би била тихо завршена, нужно је да Србија што пре заокружи своју неутралност, за шта су прилика предстојеће уставне промене, закључак је скупа који је организовао Центар за међународну сарадњу.
Сумирајући расправу на тему „Нова НАТО стратегија против Срба и Руса“, оцењено је да неутралност која је сада дефинисана скупштинском резолуцијом из 2007. године треба да буде уграђена у Устав и да након тога у Уједињеним нацијама затражимо међународну верификацију своје Уставом утврђене неутралности. То је, према оцени учесника скупа, једини пут који грађанима Србије може да гарантује мир и стабилност.
„НАТО све време нам поручује да ми нисмо неутрални јер да би били неутрални ми морамо да се дистанцирамо од Русије. Док смо сувише блиски Русима, ми по њима нисмо неутрални. Јасно је зашто је то антируска политика. НАТО води пропагандни и специјални рат против Русије. Али та стратегија је једнако и антисрпска. Јер НАТО нам ништа не нуди. НАТО добро зна да је Русија наш кључни фактор кад бранимо Републику Српску, српске позиције на Косову и Метохији, да би без Русије тзв. Косово би већ било у УН, само због Русије то је немогуће.
И у таквим околностима НАТО стварајући лажну представу да прихвата нашу неутралност од нас тражи да исећемо грану на којој седимо“, рекао је у уводном говору аналитичар Драгомир Анђелковић.
Аналитичар Бранко Радун сматра да је Балкан важна геостратешка територија где је могуће стварање нових коалиција. Отуда сада постоје много већи фокус на Балкан и ангажовање западних медија и НПО, каже Радун.
Они (западне силе) желе да смање овде утуцај Русије, Кине, а сада и Ердоган улази у „црну листу“… Оно што је нама важно је да се врши геополитичко препакивање на Балкану. Гура се Босна и Херцеговина у правцу НАТО-а, Црна Гора је већ ушла у НАТО иако је воља јавности у Црној Гори поптуно против. Да је био референдум, он не би успео, али али то подгорички ауторитарни режим Мила Ђукановића не занима, не занима га уопште став јавности по том питању. БиХ покушава се исто тако да се увуче у НАТО да би се ослабио утицај Русије код српског елемента а и Турске у муслиманском бошњачком делу. Јер на Западу постоји страх да је могућа коалиција Русије и Турске или Турске, Русије и Кине на Балкану што би могло да промени у перспективи, не сада, али у песрпективи да промени однос снага.
Балкан није само значајан као неки простор раскрсница, као мост између истока и запада, већ и као место где може да се испостави нека нова геополитичка коалиција, и ту су разне комбинације које нису под контролом Вашингтона.
Србија треба да има јасну позиција активне неутралности, да се не сврстана ни у један војни блок, закључује Радун.
Александар Гајић из Института за европске студије указао је да је та нова стратегија НАТО-а осмишљена управо на декларативном признавању неутралности Србије, упозоривши да смо се у исто време приближили НАТО-у највише што може једна држава која није његова чланица. У протеклих пет година одржали смо 44 војне вежбе са САД, а са Русијом само шест, подсећа он.
У исто време је јак притисак НАТО-а да се дистанцирамо од ближе сарадње са пријатељским земаља, а суштина те њихове борбе против такозваног малигног утицаја Русије је, како каже, да се Србија одрекне сопствених интереса и да кроз то дистанцирање остане на европском путу стално нуђеном, а недостижном.
Историограф Радован Калабић сматра да ми присуствујемо геополитичкој завршници, а то је заокруживање Србије од стране НАТО-а.
Обруч НАТО пакта, односно војног фактора око Србије се сужава с тиме што НАТО лобисти овде су проценили да су ипак отпори у Србији која има болно искуство са тим војним и агресивним савезом иу 1999. године када су нас бомбардовали такви да је неупутно више ићи у отворено лобирање, него је променена стратегија. Дошло је до „мекшег“ приступа и убеђивања. А то је: „не морате ви на формалном плану да уђете у НАТО пакт, али чинимо све оно да вас одвојимо од ваше вековне заштитнице Русије“.
Он је такође споменуо Турску као чланицу НАТО-а која у исто време показује жељу за војну сарадњу са Русијом.
На другој страни ви имате земље у ЕУ које су већ чланице НАТО пакта, попут Мађарске. Она отворено говори и шаље поруку Бриселу да ће уколико буду незадовољавајуће инвестиције, она ће се окренути Кини, подестио је Калабић.
Према тексту закључка са скупа, експерти ЦРМС-а сматрају да је „опасна актуелна стратегија закулисног увлачања Србије у НАТО не би била тихо завршена, нужно је да јавност буде аламирана а да наша држава што пре заокружи нашу неутралност. Другим речима да буде уграђена у нови Устав.