У немачком граду Улму биће отворен нови командни центар НАТО-а. Наравно, у оквиру „обуздавања руске претње“. Али заправо ситуација је много сложенија: Берлин покушава да надокнади Алијанси своју недовољну борбену способност. Послови у Бундесверу иду лоше. Заправо, немачки војници чак немају чиме ни да пуцају, наводи портал „Взгљад“.
Одлука о оснивању новог командног центра НАТО-а у граду Улму, Баден-Виртемберг, већ је донета, али ће бити званично објављена крајем следеће недеље на састанку министара одбране Алијансе у Бриселу. Изградња би могла да почне већ у јулу ове године, а пуштање центра у рад планирано је за октобар 2019.
Тако брз темпо изградње објашњава се чињеницом да војна база НАТО-а у Улму већ одавно постоји, а у локалним касарнама у Вилхелмсбургу налази се мултинационална јединица Алијансе предвиђена за извођење антикризних операција широм света. Стога ће бити потребно само техничко побољшање за нове циљеве и задатке — односно, штаб у Улму треба да омогући брже премештање трупа и опреме.
Од неколико десетина командних центара НАТО-а у Европи које су постојале и раније, сада је остало само седам, а број војника под њиховом командом пао је са 20.000 на 6.800. У нови центар биће пребачено додатних 200 војника и официра. Немачки извори тврде да „јачањем командне структуре и повећањем броја контингената, НАТО реагује на агресивну политику Русије“.
„У тајном извештају НАТО-а, војска је недавно изразила сумњу да ће савез моћи адекватно и брзо да одреагује на изненадни напад Русије. Бојазни су, уз стање на путевима погодним за пребацивање војне технике у источном правцу, везане првенствено за бирократске препреке при премештању трупа и наоружања. Нови командни центар у Улму развија се како би се избегло бирократско одлагање“, пише „Зидојче цајтунг“.
Раније је немачка министарка одбране Урсула фон дер Лејен предложила регион Келна и Бона на територији савезне државе Северна Рајна-Вестфалија (Западна Немачка) као место за нови командни центар, али након што је немачко Министарство одбране упозорило власти у савезној држави Баден-Виртемберг (Јужна Немачка) да ће се нови командни центар изградити управо код њих, географски спорови су завршени.
Занимљиво је нешто друго. Иста та Урсула фон дер Лејен је прва предложила НАТО-у да у Немачкој изгради нови центар за планирање, логистику и команду. Међутим, њен услов био је да се овај центар не интегрише у потпуности у командну структуру Северноатлантског савеза, већ да он може да се искористи и за вежбе унутар Немачке. Државни секретар Министарства одбране Немачке Петер Таубер написао је у писму Бриселу: „Као структурална земља за Заједничку команду за подршку и спречавање НАТО-а, можемо значајно да допринесемо расподели терета у Алијанси“.
НАТО-у такав распоред није одговарао. Ствар је у томе да је била намера да се Центар изгради у оквиру заједничког плана за стварање нове команде за позадинску подршку и логистику, која има за циљ да побољша могућности кретања оружаних снага Алијансе у Европи. Коначни документ усвојен је крајем априла и у њему се нема ни помена о „делимичној интеграцији“ центра у Улму у структуру НАТО-а. Стога је нејасно колико је немачки министар успео да задржи независност у доношењу одлука о војној логистици на својој територији.
Колико год парадоксално звучало, Немачка нема много могућности да брани свој војни суверенитет унутар НАТО-а. Што је још горе, немачка војна моћ заправо је фикција. Испоставило се да недостатак војне технике, а посебно тенкова, не дозвољава Бундесверу да испуни своје обавезе према савезу. Главни разлог је недостатак резервних делова и високи трошкови одржавања тенкова „Леопард 2“, који једноставно нису укључени у буџет.
Скандал је избио још у фебруару, када је постало јасно да 9. тенковска бригада у Минстеру (иста та Северна Рајна-Вестфалија) постоји, заправо, само на папиру. Убрзо након тога, НАТО је одлучио да на бази немачке 9. тенковске бригаде формира „међународну оперативну групу за повећану готовост“ „Оштрица копља“ (Speerspitze) у оквиру заједничког плана „одбијања руске претње“. Нова оперативна група требало је да има 44 тенка „Леопард 2“ и 14 пешадијских оклопних возила „Мардер“. Али испоставило се да је на располагању само девет борбено способних тенкова и три пешадијска оклопна возила који су захтевали стални ремонт.
Проблеми се примећују и у војном ваздухопловству Немачке: борбена готовост ловаца „Јурофајтер“ и „Торнадо“, као и транспортних хеликоптера ЦХ-53, озбиљно је погоршана. Борбена возила могу да учествују у операцијама и вежбама само четири месеца годишње, а остатак времена одлази на ремонт.
Осим тога, Бундесверу недостају и бацачи граната, наочари за ноћни вид, зимске униформе и панцири, као и помоћна возила. Све те потешкоће онемогућавају немачкој војсци да у потпуности испуњава своје обавезе према НАТО-у, што Берлин у војном и политичком плану поставља у подређени положај према Бриселу.
У марту ове године ситуација је дошла до опасне границе. Испоставило се да Бундесвер ускоро неће имати чиме да пуца.
Остало је муниције за неке врсте оружја буквално за неколико дана, док су се током Хладног рата резерве рачунале за месец дана непрекидне употребе.
Министарство одбране Немачке објавило је хитну државну наруџбину за муницију за пушке Г36 и митраљезе МГ4, а до краја октобра Бундесвер треба да добије до 25 милиона метака са меким језгром калибра 5,56 милиметара.
Очигледно је да су сви ови неочекивано изникли проблеми и били разлог због ког је Урсула фон дер Лејен одлучила да „привуче“ у Немачку нови командни и логистички центар. Колико ће то бити корисно за Бундесвер — видеће се за најмање годину и по дана.
Спутњик