„Циљ Турске на Балкану није да шири утицај, већ да обезбеди политичку стабилност, да подстакне економски развој и да подржи културне и образовне активности“, написао је специјални саветник турског председника Ибрахим Калин уз оцену да је снажна Турска добра за Балкан, а стабилан и просперитетан Балкан добар и Турску и за свет.
У ауторском тексту за „Дејли Сабах„, провладин лист на енглеском, Калин је навео да се Турска „противи микронационализму сваке врсте“ али и „страном уплитању“ и да „национална и локална питања треба да воде и решавају локални народи и националне власти“.
Под насловом „Шта Турска жели на Балкану“ Калин је навео да је на то питање покушао да одговори и недавни „важан састанак“ који је у Анкари организовала Турска агенција за сарадњу и координацију (ТИКА) и додаје да „нема потребе за панику јер су одговори добри за све“.
Као прво, наводи се „заједничка географија“ Турске и Балкана.
Откако се Балкан придружио већем муслиманском свету, Турска тај регион доживљава као сопствену кућу, гради градове, путеве, школе, болнице, мостове, џамије, пише аутор и додаје да више нација на Балкану Турску и Отоманско царство види као део исте геополитичке представе.
Можда делује превише романтично или идеалистично, али реалност је да су Турци, Албанци, Босанци и други изградили културу и цивилизацију која превазилази границе региона. Отомански културни, верски, уметнички и политички живот не може се проучавати ни разумети без признања великог доприноса књижевних, научних и политичких фигура пореклом с Балкана. Наводећи имена познатих турских песника и политичара балканског порекла, аутор пише и да ниједан Турчин не сматра Сарајево, Мостар, Скопље и Нови Пазар далеким местима, док балкански муслимани исто осећају према Истанбулу, Бурси, градовима у Анадолији…
Стотине турских пројеката широм Балкана
Као друго, аутор истиче да Турска улаже у све балканске земље без етничке или верске дискриминације, и да су турска влада, државне банке, приватне компаније и невладине организације покренуле стотине пројеката широм Балкана, што и даље раде. Турска, такође, не види никакву противречност у развијању добрих односа са Србијом – с једне стране и Босном и Херцеговином – с друге, а напори Турске да међународна заједница призна Косово као државу не ометају, већ, напротив, помажу мировне напоре у региону, сматра Калин.
Уз подсећање да су протеклих година турске државне банке отвориле нове испоставе широм Балкана и повећале кредитне линије за све пољопривреднике и пословне људе, аутор наводи да Турска извози стоку из Босне како би помогла сточарима, док ће турске компаније завршити аутопут Београд-Сарајево као „пут мира на Балкану“.
Турска обучава и снаге безбедности више балканских земаља и обезбедјује им оно што им је потребно, и на крају, што никако није и није најмање важно, Турска подржава учлањење балканских земаља у НАТО и ЕУ.
Турска визија Балкана: политичка стабилност, економски развој и културни процват
По оцени аутора, турска визија Балкана може се подвести под три главна наслова: политичка стабилност, економски развој и културни процват.
Калин наводи да је Турска подржала све иницијативе да Балкан одржи политички мирним и сигурним.
Политичка стабилност региона од изузетне је важности не само за Европу, већ и за свет, наводи се у тексту и додаје да Турска развија добре односе са свима како би одржала политичку стабилност и безбедност за све.
Економски развој је темељ турске балканске политике, оценио је аутор који сматра да су балканским земљама које користе свој истински потенцијал, „потребне озбиљне и равноправне пословне прилике, а не односи зависности“.
Турска је уложила и подстицала приватни сектор да инвестира у сва подручја, укључујући трговину, финансије, комуникације, инфраструктуру, градјевинарство, енергетику и пољопривреду, стотине турских фирми послују на Балкану, запошљавајући хиљаде људи, додаје се у тексту.
Заједничко наслеђе
Трећу димензију турске визије Балкана чине култура и уметност где се турска и балканска традиција мешају у заједничком наслеђу, пише аутор.
Уз подсећање да су за време Отоманског цартсва изграђена многа велика дела архитектуре у западним деловима царства што обухвата јужну Европу и Балкан, аутор додаје да је „културни процват кључан за неговање традиције и разумевање реалности модерног“.
Турски, босански, албански, македонски, српски, словеначки, бугарски и грчки писци, песници, сликари и други уметници, уз живу културну и уметничку традицију, могу да уче једни од других и стварају дела високе уметничке вредности спајајући своје хоризонте, пише Калин.
Он додаје да Турска подржава такве програме за стварање „заједничког простора рефлексије и креативности“ и у том контексту обезбеђује стипендије за школовање студената са Балкана.
Калин је навео да је за Турску од посебног значаја верско образовање, јер „турско искуство с тим питањем представља обезбеђење од аномалија као што су насилни екстремизам, радикализам и тероризам“.
Аутор наводи и да се Турска не слаже са Ал-Каидом и Исламском државом у питањима идеологије и схватања ислама, додајући да те терористичке организације имају припаднике и у муслиманским заједницама на Балкану и да се мора бити опрезан, због чега „Турска подржава образовне програме како би била сигурна да се ислам прописно учи“.
Другу опасност, пише аутор, представља „терористичка мрежа организације Гулениста (ФЕТО) на Балкану која због свог изопаченог система веровања представља претњу не само за Турску већ и за земље Балкана“.