Синоћ су нa великој сцени Народног позоришта у Београду чланови чувеног руског театара „Фјодор Волков” из Јарослава извели Нушићеву „Ожалошћену породицу” у режији Милана Нешковића.
Публика је уживала у фантастичној комедији о моралу, поштењу, лицемерју и људској похлепи, која је својеврсна порука коју су глумци татра Волков покушали да им пренесу
Сценографијом представе је преовладава црна боја је потпуно у складу са црним хумором којим је цела прича проткана. Иако је у самој представи место пронашао и мали цветак(наговештај љубавне приче) и он на самом крају бива „изгажен ципалама похлепе“.
Сви рођаци су приказани апсолутно различито: њихови карактери, друштвени положај, пороци, однос према покојнику, животу, ближњима. Не смемо заборавити да су сви они заправо рођаци.
Мала светлост у црнилу похлепе представља дете, које у представи нема име, а ни не говори, већ пантомимом покушава да покаже гледаоцима да доброта побеђује зло.
Колико је у томе успело остаје да сами гледаоци дају свој суд. А што се тиче татра Волков, гледаоци нису штедели дланове да би показали да су уживали у изведби представе.
У руској представи „Ожалошћена породица” коришћена је музика Емира Кустурице & The No Smoking Orchestra, као и оригинална музика Ирене Поповић.
Сценограф је Весна Поповић, костимограф Биљана Гргур, кореограф Ирина Љаховскаја, а дизајнер светла Димитриј Зименко Митрић. Нушићеве јунаке тумаче: Николај Зуборенко, Татјана Маљкова, Андреј Зубков, Ирина Сидорова, Николај Кудимов, Ана Ткачева, Наталија Асанкина, Семјон Иванов, Максим Подзин, Сергеј Карпов, Викторија Мирошникова, Николај Лавров и Аљона Тертова.
О позоришту
Руско државно академско драмско позориште Фјодор Волков у Јарославу је прво руско професионално позориште основано 1750.године. Позориште је названо по свом оснивачу Фјодору Волкову, сину трговца, редитељу, глумцу, сценографу и бизнисмену који је извео своје позориште на професионални ниво и био позван у Петроград да развија позоришни занат.
У 19. веку јарославско позориште је било познато не само као најстарије,већ и као једно од најбољих. На његовој сцени су наступали Шчепкин, Стрепетова, Москвин, Качалов, Савина, Станиславски…
У периоду од два и по века свог постајања позориште је променило неколико локација, а у садашњој згради се налази од 1911. Реконструкција првог руског позоришта 1909-1911. године постала је својеврсни догађај.
На архитектонском конкурсу победио је пројекат Николаја Спирина. Зграда је изграђена у стилу неокласицизма и позната је по раскошним, скоро дворским ентеријерима. То је једна од архитектонских доминанти Јарослава.
Тренутно Волков театар је једино драмско позоришта ван Москве и Петрограда које ужива статус федералног позоришта на челу са директором Јуријем Итиним и уметничким директором Јевгенијем Марчелијем.
На репертоару овог театра се налазе имена водећих руских и европских редитеља.
Позориште је стални учесник међународних фестивала и такмичења, добитник је мноштва престижних награда, укључујући четири националне награде „Златна маска“ и Награде Станиславског за развој сценске уметности и позоришног заната у Русији.
Сваке године Волков театар организује две манифестације – Међународни Волков фестивал са слоганом „Руска драматургија на језицима света“ који се налази на списку пет највећих позоришних догађаја у целој земљи и омладински фестивал „Будућност позоришне Русије“.
Волков театар располаже са три сцене.
Извори: Википедија, Стеријино позориште, Политика