У протеклих седам дана, очигледно дириговано и уз сагласност Приштине, насиље над Србима на Космету вишеструко се повећало, а број инцидената и даље расте из дана у дан.
Тако је 25. маја започета градња магистралног пута у зони манастира Високе Дечани, а на тај начин директно се угрожава сам манастир, као и заштићена зона око њега, у којој је и раније било провокација и напада.
Истог дана, упркос евидентном недостатку доказа, Србин Зоран Вукотић у монтираном процесу проглашен је кривим за ратне злочине и осуђен на шест година пред такозваним судом „Косова“.
Два дана касније, у Церници, која је спорадично на мети екстремиста годинама (али је период иза нас био доста миран), запаљен је помоћни објекат породице Митровић који је до темеља изгорео.
У истом периоду, на гробљу у Ораховцу поломљени су крстови на два гроба сахрањених у марту ове године и оскрнављени споменици раније преминулих.
Медији у Србији су једино известили о нападу у селу Петрич код Клине, где су нападнути Срби који су се окупили да би присуствовали сеоској слави на путу ка остацима срушене цркве, а када је троје наших сународника повређено. Овај инцидент догодио се 28. маја.
Само дан касније, локална амбуланта у Сувом Долу каменована је два пута, а 30. маја у селу Босце украдене су три краве породици Стојановић, која иначе има седморо малолетне деце.
Истог дана, исту судбину доживела је и породица Миљковић, која броји 13 чланова, од чега шесторо деце, у селу Гризиме.
Овај дан био је умало кобан за Пароха Осојанског, Оца Стеву који је нападнут у селу Жач од локалних Албанаца, када се са породицом колима враћао кући, док је јавност обавештена о инциденту у селу Старо Гацко, где су Албанци у сукобу бебу од шест месеци попрскали сузавцем.
Да су амбуланте нарочито занимљиве, видело се и последњег дана петог месеца у селу Новаке, једном од ретких повратничких места у околини Призрена, где је дом здравља обијен и опљачкан.
Очигледно је да се иза синхрозиваних и учесталих напада крије порука. Каква?