Потези Приштине зависе од препорука са Запада, пре свега из Америке. Тако су и прекинули бриселске преговоре. Заправо, Београд само формално разговара са Приштином, а заправо су ово преговори Београд и Запада.
Приштина је први пут од како је 2013. године започет дијалог са Београдом посредством Европске уније, Бриселу рекла: Не!
Шеф делегације Косова у техничком дијалогу са Београдом Авни Арифи одбио је позив Европске уније за учешће на планираном дводневном састанку, који је требало да почне јуче. Као формалан разлог Приштина је навела жељу да разговара о спровођењу споразума о енергетици и заједничком управљању граница, а не само о ЗСО.
Манипулисање Приштине бриселским споразумом није од јуче, а отворена је и дилема да ли су и постигнути договори само мртво слово на папиру. Али сада је кључно питање када ће се обелоданити да је споразум пропао.
Приштина и поред одбијања да оде на преговоре и даље потенцира да ово није одустајање, већ упозорење другој срани да се „уозбиљи“. ЕУ о томе има врло млак став, готово и никакав, а у одређеним круговима се сматра да је одбијање америчког „нон пејпер“ предлога од стране Београда у ствари била порука Приштини да не иде у Брисел.
Политиколог из Приштине Неџмедин Сапхиу уверен је да одлуку о неодласку у Брисел, Приштина није донела сама.
„Тему о ЗСО Приштина чува као задњи компромис који би дошао ако Србија призна независност Косова. И зато желе да пре тога реше друга отворена питања. То је и разлог њиховог неодласка у Брисел“, наводи наш саговорник.
На подсећање да је ЗСО на свим састанцима била тема, те да није јасно зашто је баш сада због тога Приштина одустала, Спахиу објашњава да им је тако сугерисано од стране Запада. А још је конфузнија ситуација на страни Приштине јер је из косовског парламента повучена Платформа о преговорима са Београдом, због унутрашњих политичких несугласица.
„Треба имати на уму да Приштина нема визију како ће цео овај процес довести до краја. Њихови ставови зависе од препорука које долазе са Запада, пре свега из Америке, тако да је због тога тешко преговарати са Београдом. Заправо Београд само формално разговара са Приштином а у суштини су ово преговори Београд и Запада“, објашњава Сапхиу.
Он закључује да Београд не може да победи у овој ситуацији и да би што пре требало да призна Косово.
Под претпоставком да је ово коначно „не“ Приштине бриселском дијалогу, поставља се питање да ли то значи да се ствари враћају на почетак и под патронат Уједињених нација?
Стефан Сурлић, доцент на Факултету политичких наука, сматра да то не би опет никуда одвело.
Мислим да не постоји велика могућност да се то врати у УН јер постоје јаки вето играчи са обе стране, што би значило да бисмо дошли у стање замрзнутог конфликта који не води до финалног решења“, каже Сурлић.
Коментаришући одлуку Приштине да не оде у Брисел, Сурлић наводи:
„Што се тиче Брисела и Берлина, они имају јасне ставове да све договорено у Бриселу треба спровести. То се, међутим, не уклапа у концепт Приштине, која у сагласности са Вашингтоном жели да понуди ЗСО као решење за финални споразум Београда и Приштине. Такође, треба имати на уму и актуелну ситуацију између Немачке и Америке, где је дошло до захлађења односа, а која се вероватно одржава и на Косово. Није спорно да и Вашингтон и Берлин имају исти став кад је у питању косовска независност, али више немају јасну координацију и усаглашеност како и на који начин треба да се дође до финалне нормализације односа Приштине и Београда“, закључује наш саговорник.
Бранкица Ристић
https://rs.sputniknews.com