Марина Арсенијевић: У свету вас поштују ако чувате своје порекло

Прошло је тачно 17 година откако је позната пијанисткиња и композиторка Марина Арсенијевић последњи пут била у родној Србији. Из Америке, у којој живи и ради, дошла је прошле недеље специјалним поводом: Министарство спољних послова уручило јој је највише дипломатско признање “Витез светосавског пацифизма” за промоцију и очување српског културног идентитета.

Осећам се веома почаствовано и срећно, као да се затворио један круг. Драго ми је што је МСП са начелником Одељења за дијаспору, амбасадорком Љиљаном Никшић, схватио да “витезове”, који су промовисали српску културу, традицију и историју, без државне помоћи, треба наградити – каже, за “Новости”, Марина Арсенијевић.

Због доласка у Београд отказала је заказане наступе, укључујући и онај за велики амерички празник Memorial Day.

Агенту сам објаснила да морам да откажем, јер ми моја земља даје “Витеза”. Американци поштују то што нисте изгубили себе, што чувате своје порекло – објашњава Марина.

Пре четири године у САД је добила велику државну награду – Ellis Island медаљу части, која управо слави имигранте успешне у својој професији, хуманитарном раду, али и везама са домовином.

Никада нисам заиста напустила Србију, јер сам увек имала музику са собом. Први концерт по доласку у Америку је био My Balcan Soul у Карнеги холу, други је опет имао мотиве балканске музике у мом аранжману.

Каријеру у Америци градила је управо на комбиновању етно-музике свог краја са мелодијама из целог света. Већ десет година сарађује са чувеним оркестром војне академије “Вест поинт”. Снимак концерта са оркестром и Хором кадета који се емитује на америчкој државној телевизији Пи-Би-Ес био је номинован за награду Еми и до сада га је видело више од 180 милиона људи. Наша пијанисткиња са овом телевизијом има уговор до краја 2019. године.

Као уметник, ви не припадате никоме, изван сте сваке политике. Нико не може да ми узме одакле сам дошла, песме и мелодије уз које сам одрастала. Ако те мелодије могу да представим свету и да они то разумеју, онда је то дипломатија – објашњава Марина.

У плану је њен заједнички пројекат са Министарством спољних послова – “У част Вудроа Вилсона и Михајла Пупина”.

 Овог лета, 28. јула, навршиће се тачно сто година откако се на Белој кући вијорила српска застава, по наредби тадашњег председника Америке Вудроа Вилсона, а у част српских жртава у Првом светском рату. Заједно са МСП планирамо да, тог дана, у Вашингтону организујемо један скуп на којем ћемо подсетити на савезништво Србије и Америке, у оба рата. Идеја је да кроз културу, музику и учешће два “витеза” која су успела у западној цивилизацији – Роксанде Илинчић и мене – подсете на савезништво наших двеју земаља.

Осим промоције балканске музике, Марина је у својим делима инспирацију нашла и у великом српском научнику Николи Тесли, коме је посветила “Теслино путовање”.

Сада ради на новој композицији Tesla Rhapsody за клавир и оркестар, коју ће промовисати крајем ове године на турнеји са америчким симфонијским оркестрима.

Њено име наћи ће се ускоро и на Бродвеју, јер Марина компонује музику за комад “Милева Марић Ајнштајн”. Сценарио за овај мјузикл настао је на основу писама које су размењивали Милева и Алберт Ајнштајн, а посвећен је жени која није добила своје право место у историји.

Ја сам већ завршила свој део посла и предала га продуцентима, али када радите са таквим конгломератом, датум премијере зависи од много чега – каже кроз смех Марина.

И док је Американци слушају и гледају на концертима или на ТВ-у, пред домаћом публиком последњи пут је наступила 2001. у Српском народном позоришту у Новом Саду, на чувеном провидном клавиру.

Како изгледа када чувени оркестар војне академије “Вест поинт” свира „Ајде Јано “ послушајте овде:

Ову кратку посету Београду искористила је да се види са старим пријатељима, али и да супруга, угледног лекара Доналда Брона, први пут доведе у своју домовину. А да ли је договорен и неки будући концерт?

 Волела бих да српској публици представим све оно што сам радила до сада. Надам се да ће се то ускоро и десити – каже Марина Арсенијевић.

Ана Попадић/ http://www.novosti.rs/