Имовина узурпирана Србима на Космету вреди више милијарди евра, а отимањем се баве организоване криминалне групе, каже Светлана Вукмировић, ауторка серијала „Право на сутра“, чије је емитовање у току на РТС-у. Серијом смо, наводи она за, успели да скренемо пажњу јавности да је људима који су тако остали без имовине потребна помоћ.
Телефон за пријаву за бесплатну правну помоћ, која ради више од 10 година је 0 800 108 208, позив је бесплатан и свако ко има неку имовину која је отета на Косову и Метохији може да се обрати, објашњава Вукмировићева у емисији „Спутњик интервју“.
Како изгледа механизам отимања српске имовине?
— Имате лажне, фалсификоване уговоре. Имате неколико десетина примера љења наводних купопродајних уговора о некој некретнини са људима који су се упокојили неколико година раније. Имате изнуђена овлашћења, различите лажне папире, које кад би погледао озбиљан адвокат, видео би да немају никакву вредност. Неки су без овере, написани са много грешака. Породици Васић, у селу Стража код Гњилана, узели су 24 хектара земље. Госпођа Васић је жена у годинама. Четири ћерке су се удале и отишле својим путем. Она је остала сама, онда је доживела брутално пребијање. То је била прва опомена да треба да оде са свог имања. Једва је преживела и после тромесечног лечења у Србији, нису јој дозволили да се тамо врати. Наставили су да руше њено имање у више етапа. Срушена је породична кућа. и све што су стварали и градили на том месту. Адвокати знају имена оних који су то урадили, какви су то договори, а нажалост у неким примерима постоји и сарадња са неким Србима који имају криминалну у прошлост.
Тврдите да постоје озбиљне криминалне групе које раде на систематском одузимању српске имовине на бесправан начин.
— Ми знамо за три организоване криминалне групе. То су открили правници који су стално на терену са људима. Њихов пројекат траје десет година. Једна је група лоцирана у Призрену, друга у Ђаковици, а трећа у Пећи. Знају се и њихови босови који се баве уносним бизнисом препродаје српске имовине. На Косову и Метохији Срби су већински власници земље и дан-данас. Та чињеница се прећуткује, али ту су катастри, ту су подаци. Косовске власти користе различите дезинформације и не бирају средства да покажу да Косово њима припада. Право приватне својине у свету је императив које се никада и нигде на свету не доводи у питање.
Мисија Европске уније Еулекс задужена је за владавину права на КиМ. Како објашњавате контроверзу да, с једне стране ЕУ финансира пројекат бесплатне правне помоћи, а с друге, њихова мисија ништа не предузима да се проблем узурпиране имовине реши?
— Постоји добра воља ЕУ, али није само новчана помоћ решење. Морамо да испратимо да ли се то до краја реализовало. Ту настаје проблем, јер људи на терену имају велики притисак од Албанаца. Ако се ми Срби на огласимо, не очекујем да ће неко то да уради уместо нас.
Да ли је правни тим сарађивао са међународним актерима на Косову и Метохији?
— Они имају редовне састанке, добро сарађују, али проблем су косовске институције. Имамо проблем и са имовином СПЦ која је на КиМ огромна. Суд је рецимо наложио да манастир Високи Дечани мора да поврати своје имање, а то је 24 хектара земље. Међутим, катастар у Дечанима у самој општини не жели да изврши упис те пресуде.
Да ли има решених случајева у корист Срба?
— Има позитивних примера. Врло је важно да и власници буду самоуверени и сигурни и упорни и ако они покажу упорност, онда се Албанци полако повлаче. Међутим, има и случајева да људи кад желе да се врате на КиМ, Албанци им прикаче оптужницу за ратне злочине да би сакрили да су узурпирали њихову имовину. Албанци на тај начин купују време. Навешћу пример дечка са 23 године: кад је отишао у Приштину да тражи кључеве од свог стана, јер је пре тога тражио од КП-а да му ослободе узурпирану кућу од 250 квадрата, он је ухапшен и спроведен у затвор са оптужбом да је извршио ратни злочин. Дечко од 23 године је завршио у затвору и провео тамо неколико година. Да ли ико њему може да надокнади те године и тај стрес? Време пролази, та кућа је срушена, поново је направљена нова. Кажу да је то урадио познати Албанац који је у парламенту Косова.
Ако ипак неко успе да добије решење о повраћају имовине, да ли је то оствариво и у пракси?
— Да постоји право и да се поштује закон, проблем би могао да се реши врло једноставно. Овако, све се развлачи. Породица Драгојевић из Пећи живи и данас у Крагујевцу у једнособном стану, док њихову кућу у центру Пећи користи Албанац, први комшија који је срушио две њихове куће, направио паркинг простор и сад зарађује на њиховом имању. Имали смо смо чак и ситуацију да смо снимили узурпатора у селу Ливадице код Подујева. Опет је први комшија једноставно оградио имање Србина, спојио са својим имањем и кад смо дошли са камерама питали смо га шта се догодило са имовином господине Јовановића. Он је одговорио да не зна. Кућа је сва у рушевинама и можда само 20 метара удаљена од његове куће, али они ништа нису видели и никад ништа не знају. Правници кажу да је по истом обрасцу узурпирано више од милион српских земљишних парцела на КиМ.
Који је то ред величине у вредности?
— У питању су милијарде. То су парцеле од 40 ари, па до 35 хектара.
Да ли постоји могућност да се они Срби који не могу никако да поврате своју имовину, обрате суду у Стразбуру?
— Због тога што Косово није у међународним организацијама, наводно не постоји ни то законско право да они могу да се обрате у Стразбуру. Оно што сада може да се уради јесте да се људи активирају и да наставе да пријављују.
Многи људи немајући више снаге да се боре, преписују цркви своју имовину.
— Много људи је управо то рекло и нама и правницима. Годинама чекају да се врате на своје поседе а када се врате, опет су физички угрожени. У таквим околностима они су пожелели да своју земљу поклоне Српској православној цркви, а разлог је тај да земља остане српска.
Тања Трикић
Спутњик