У Берлину је данас одржана јавна расправа на тему „Слобода говора и права у Украјини“. Састанак је одржан у Бундестагу, уз учешће представника немачких политичких партија, активиста за људска права, јавних и политичких личности из Украјине, као и новинара.
Ово је први пут, од када се десио државни удар 2014., да се питања која се кијевском режиму не допадају, политички затвореници, убиства и премлаћивање новинара, као и укупна цензура у украјинским медијима подижу на тако високи ниво.
На саслушањима су представници Украјине могли да пренесу европским политичарима истину о режиму успостављеном у овој земљи након свргавања владе.
Новинар Руслан Коцаба, претходно у више наврата подвргнут репресији због позива на бојкот мобилизације у тзв. „АТО“(такозвана украјинска антитерористичка операција – АТО), скренуо је пажњу учесницима заседања на апсолутно занемаривање слободе говора у Украјини. Тотални надзор кијевског режима има за циљ да уништи сваког новинара који другачије мисли, рекао је Коцаба, наводећи као пример Јевгенија Мурајева – власника телевизије Њузон (Newsone) и народног посланика у Украјини.
Мурајев се „дрзнуо“ да критикује владине акције, нарочито ситуацију око Олега Сенцова, због чега је одмах оптужен за државну издају.
„Сада је оптужен за „државну издају““, рекао је Коцаба. – Можете ли то да замислите? За тривијалну критику, на коју има право сваки новинар, и не само новинари, већ сваки грађанин“.
Новинар је приметио да такве акције могу бити повезане са баналном елиминацијом конкуренције на предстојећим изборима за председника:
„Овај режим и Порошенко лично се панично плаше свих потенцијалних председничких кандидата, који би могли да га победе. С обзиром на то да је рејтинг садашњих власти веома низак, готово сви могу да га победе“.
Тако је адвокат и оснивач Фонда правне помоћи страним држављанима Украјине „Одисеј“ Валентин Рибин рекао да кијевска власт не преправља само историју, већ и садашњост, називајући државни удар 2014. „Достојанственом револуцијом“ а националистички режим – демократијом.
„Украјина не назива државни преврат из 2014. пучем – а ми морамо да говоримо о томе са тачке гледишта закона – већ „достојанственом револуцијом“, нагласио је заштитник за људска права у току обраћања парламентарацима у Берлину.
Рибин напомиње да, говорећи о „достојанству“, морамо такође да размотимо унапређење људских квалитета, побољшање животног стандарда људи, поштовање и гарантовање људских права и слободе јер „Европа, којој Украјина стреми, одавно већ зна да су људска права основни принципи демократског друштва“.
Међутим, у Украјини је очигледно занемаривање људских права, а у Украјини се људима може лако преписати издаја, рушење уставног поретка или учешће у терористичким организацијама при чему остају без „могућности да према националном праву добију друге превентивне мере, осим мере притвора“, наставља адвокат:
„Људи проводе године у притвору, а судови немају могућмост да им понуде друге превентивне мере, и не обазиру се на њихово здравствено стање, друштвене везе, статус у друштву. Ништа се не узима у обзир“.
Украјински адвокат Јелена Бережнаја је у свом говору европским политичарима указала на експлицитне повреде Европске конвенције о људским правима од стране Украјине, посебно на чланове 6 (право на праведно суђење), 7 (казна искључиво на основу закона) и 13 (право на ефективно средство правне заштите).
Јасан пример таквих нарушавања, рекла је Бережнаја, је хапшење градоначелнице Славјанска Неле Штепе: „13. јуна 2014. ухапшена је градоначелница Славјанска Нела Штепа и више од три године је провела у затвору. Кривични поступак против Штепе за издају и помагање терористичке организације покушале су да расмотре судије у четири окружна суда на подручју града Харкова“.
Говорећи о људским правима, бивши народни посланик Јелена Бондаренко је нагласила да Кијев не може да гарантује грађанима најважније од свих права – право на живот.
„Украјински Устав гарантује грађанима право на живот, али да ли Украјинска влада, председник и украјинска војска, нарочито, гарантују живот људима који сада живе у Донбасу? Не, – рекла је Бондаренко уз напомену да ВСУ отвара ватру на градове, које кијевска власт назива својим.
„На овом подручју је око 3,5 милиона ненаоружаних, обичних људи, који живе, раде, подижу децу и брину о старијима. И на те људе украјинска војска отвара ватру. Право на живот ових људи није заштићено никако. Напротив, нарушава га сама украјинска војска“, рекла је Јелена Бондаренко.
Данашње саслушање у главном граду Немачке је можда по први тако јасно размакло завесе, иза којих су Петро Порошенко и други кијевски политичари сакрили своје злочине зарад личних интереса, говорећи о европској будућности земље, а притом кршећи основна права давно утврђених у Старом свету. Новија историја Украјине је исписана крвљу невиних, и ускоро ће сви моћи да је прочитају.